Fransisko Hoze de Goja i Lusientes (Francisco José de Goya i Lucientes) smatra se poslednjim od “starih majstora” evropskog slikarstva, ali i prvim modernim umetnikom. Bio je hroničar i kritičar svog vremena, a njegov inovativni stil bio je inspiracija umetnicima budućih generacija, poput francuskih impresionista Pikasa (Picasso) i Frensisa Bekona (Francis Bacon).

Autoportret Fransiska Goje Srećan rođendan, Francisco Goya!

Autoportret Fransiska Goje iz 1815. godine, kada mu je bilo 69 godina

Rođen je 30. marta 1746. godine u gradiću Fuedentodos, u oblasti Aragon u Španiji. Njegov otac, baskijskog porekla, bio je pozlatar i želeo je da sin preuzme njegov posao, ali je Fransiska više zanimalo slikarstvo. Detinjstvo je proveo u Saragosi, gde je sa 14 godina postao učenik lokalnog slikara i očevog prijatelja Hozea Luzana (José Luzán). U početku je imitirao radove velikih slikara poput Velaskeza (Velázquez) i Rembranta (Rembrandt). Preselio se u Madrid, gde je radio sa braćom Fransiskom (Francisco) i Ramonom Baje (Ramón Bayeu) u njihovom studiju. Tu je sreo njihovu sestru, svoju buduću suprugu, Hozefu (Josefa). Sa 24 godine je otputovao u Italiju da bi proučavao klasičnu umetnost u Rimu. Učestvovao je i u takmičenju za slikare koje je organizovala Akademija lepih umetnosti u Parmi i osvojio drugu nagradu sa slikom “Hanibal prelazi Alpe”, koja je danas izgubljena.

Oženio se Hozefom 1775. godine i dobili su prvo dete, ali je ono ubrzo umrlo. Iste godine je dobio poziv da radi za špansku kraljevsku porodicu. Najpre je radio modele za tapiserije koje su se proizvodile u fabrici u Madridu, a prikazivane su scene iz svakodnevnog života. Godine 1779. postavljen je za dvorskog slikara i stekao reputaciju odličnog portretiste, čiji su se portreti odlikovali prikazivanjem najsitnijih detalja.

Goja Usnuli razum stvara cudovista Srećan rođendan, Francisco Goya!

“Usnuli razum stvara čudovišta”, najpoznatija od Gojinih grafika iz serije “Kaprici”

Goja i njegova žena nisu imali sreće: sva deca su im umirala i tek je njihovo sedmo dete, sin Ksavier (Xavier), preživeo detinjstvo. Godine 1792. Goja se razboleo i ostao potpuno gluv. Zbog gluvoće je počeo da se oseća izolovano i da se povlači u svoj unutrašnji svet. Njegov stil i izbor tema znatno se promenio. Počeo je da slika nenaručene portrete ljudi iz svih društvenih slojeva, a u njegovom radu sve više se osećao kritički i satirični duh. Mada je 1795. postavljen za upravnika Kraljevske akademije, uspeh i društveni status nisu učinili da zaboravi na patnje siromašnog i običnog naroda. Između 1792. i 1799. stvorio je niz grafika pod nazivom “Kaprici”, koje su karikaturalno prikazivale korupciju, pohlepu i represiju koja je vladala u Španiji. Ubrzo po objavljivanju, povukao ih je iz prodaje iz straha od Inkvizicije.

Mada je i dalje bio dvorski slikar, njegova dela su imala subverzivni duh. Njegovi portreti odlikovali su se brutalnim realizmom, što se najbolje vidi na čuvenom portretu kralja Karla IV (Carlo IV) i njegove porodice, koji je naslikao oko 1800. godine. Goja nije ulepšavao svoje moćne patrone, niti je pokušavao da ih prikaže kao plemenite i uzvišene, kao što je to činila većina umetnika.

Goja Kralj Karlo IV sa porodicom Srećan rođendan, Francisco Goya!

Francuski pisac Teofil Gotje napisao je da španski kralj i kraljica na Gojinom portretu izgledaju kao “pekar sa ćoška i njegova žena posle dobitka na lutriji”

Među Gojinim najpoznatijim slikama su dva portreta žene koja leži na krevetu u izazovnom položaju – na jednoj slici obučena, a na drugoj gola. Ova druga slika bila je jedan od retkih aktova u španskoj umetnosti, i prvo delo zapadnoevropske umetnosti koje prikazuje ženske stidne dlake. Identitet ove žene nije sa sigurnošću utvrđen: neki smatraju da je u pitanju Kajetana de Silva (Maria Cayetana de Silva), vojvotkinja od Albe, za koju se smatra da je imala ljubavnu vezu sa Gojom, a drugi da je na slici Pepita Tudo (Pepita Tudó), ljubavnica prvog ministra Španije Manuela de Godoja (Manuel de Godoy). Ove slike su kasnije postale poznate pod nazivima “La maja vestida” i “La maja desnuda”.

Goja Obucena Maja i Naga Maga Srećan rođendan, Francisco Goya!

Čuveni Gojini portreti “Obučene maje” i “Nage maje” nazive duguju Inkviziciji. Reč “maja” (izgovara se maha) u tadašnjoj Španiji je označavala seksualno provokativnu ženu

Kada je francuska vojska pod komandom Napoleona Bonaparte (Napoleon Bonaparte) okupirala Španiju 1808. godine, Goja se, kao i mnogi njegovi savremenici, ponadao da će osvajači doneti liberalne reforme. Okrutno ponašanje francuskih vojnika srušilo je te nade i izazvalo veliki otpor stanovništva. Napoleon je odlučio da zadrži Goju kao dvorskog slikara, pa se umetnik ponovo našao u položaju da radi za vlast koju prezire. Istovremeno je stvarao niz dela o užasima rata, koja su stigla do očiju javnosti tek 1863. godine, mnogo godina posle njegove smrti.

Goja 3. maj 1808 Srećan rođendan, Francisco Goya!

Najpoznatija Gojina slika iz serijala o užasima rata, “Treći maj 1808. godine” (1814) - prikazuje streljanje Španaca koji su podigli ustanak protiv francuskih snaga

Kada je kralj Ferdinand VII (Ferdinand VII) došao na vlast, odlučio je da zadrži Goju kao dvorskog slikara, objasnivši da mu se sve oprašta, pošto je veliki umetnik. To Goju ipak nije zaštitilo od Inkvizicije, koja ga je ispitivala zbog toga što je godinama ranije naslikao ženski akt. U zemlji je zavladala još veća represija, a Gojino raspoloženje postajalo je sve mračnije.

Od 1819. do 1824. Goja je živeo povučeno u svojoj kući blizu Madrida. U ovom periodu stvorio je seriju grafika poznatih pod nazivima “Poslovice” i “Besmislice”, koje predstavljaju košmarne vizije, i zagonetnih “Crnih slika”, koje je slikao direktno na zidovima svoje kuće, od kojih je najpoznatija “Saturn proždire svoje dete”. Nastala je na osnovu antičkog mita o titanu Kronosu (Cronus), odnosno Saturnu (Saturn), koji je, obuzet strahom da će mu neko od njegove dece oduzeti vlast, proždirao svu svoju decu čim bi se rodila. Umesto klasične lepote i uzdržanosti koje se obično nalaze u prikazima likova iz grčko-rimske mitologije, Goja je naslikao užasavajući prizor, a njegov ostareli Saturn je mahnita, divljačka figura.

Goja Saturn prozdire svoje dete Srećan rođendan, Francisco Goya!

Slika “Saturn proždire svoje dete” posle Gojine smrti je prebačena sa zida umetnikove kuće na platno i danas se nalazi u muzeju “Prado” u Madridu

Posle smrti supruge, Goja je skandalizovao javnost kada je počeo da živi sa svojom mnogo mlađom kućepaziteljkom Leokadiom Vajs (Leocadia Weiss). Smatra se da je verovatno bio otac njene vanbračne kćerke Rozario (Rosario). Posle kraha pobune protiv kralja iz 1824. godine, dobrovoljno je emigrirao u Francusku. Posle kratkog boravka u Parizu, ostatak života proveo je u francuskom gradu Bordou, slikajući portrete porodice i prijatelja. Doživeo je moždani udar od koga je ostao delimično paralizovan, a zatim i umro, 16. aprila 1828. godine.

Izvori fotografija: wiki.cultured.com, en.wikipedia.org, wikipaintings.org, historicalwallpapers.blogspot.com, spanien-bilder.com, iconofan.blogspot.com


Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.

Editors choice