“Da imam svoj svet u njemu bi vladao besmisao. Ništa ne bi bilo što jeste, jer bi sve bilo ono što nije”,  reče Luis Kerol (Lewis Carroll) i stvori čudesan svet koji je otkrila Alisa prateći belog zeca. Luis Kerol je bio pseudonim za Čarlsa Latvidža Dodžsona (Charles Lutwidge Dodgson), najstarijeg sina od jedanaestoro dece, koji je rođen još davne 1832. godine. Dobio je ime po ocu, engleskom svešteniku, čija je žena, Luisova majka, bila takođe i rođaka iz prvog kolena.

slika1lc Srećan rođendan, Lewis Carroll!

Tim Barton je filmom pokušao da nam dočara svet Luisa Kerola

Mladi Luis je bio vitak, kovdžave kose, plavo – sivih očiju i ukočenog držanja i hoda iz nepoznatog razloga. U mladosti je takođe izgubio sluh na jedno uho, ali najveći defekt mu je bilo mucanje koje ga je pratilo ceo život i proizvelo raznorazne glasine. Pričalo se da jedino ne muca u pristustvu dece, kao i da je ptica Dodo iz Zemlje čuda koja ima poteškoće izgovarajući sopstveno ime u stvari karikatura Luisa.

U mladosti je pisao pesme i kratke priče koje su najčešće bile satirične ili komične, a 1856. je izdao svoje prvo delo, romantičnu pesmu “Samoća” (Solitude). Iste godine je u Christ Church u Oxfordu, gde se Luis školovao i zaposlio kao matematičar, stigao novi dekan, Henri Lidel (Henry Liddell) sa svojom suprugom i decom, među kojima je bila i Alisa (Alice Liddell). Prijateljstvo sa porodicom Lidel je imalo presudnu ulogu za njegovo stvaralaštvo.

Na jednom od mnogobrojnih izleta u prirodu sa decom Lidel, Luis je ispričao bajku koju ga je mala Alisa molila da zapiše. Na zimu 1864. on joj poklanja ručno napisanu i ilustrovanu skriptu pod nazivom “Alisa u zemlji čuda” koja je godinu dana kasnije, 26. novembra 1865. izdata u vidu ilustrovane knjige koja postiže veliki uspeh i zauvek mu menja život.

slika2lc Srećan rođendan, Lewis Carroll!

Luisova mašta će zahvaljujući Alisi zauvek biti upamćena

I pored svetske slave i pozamašnog profita, Luis je odlučio da ostane da predaje matematiku, ali je zato nekoliko godina kasnije izdao još dva nastavka – “Alisa sa one strane ogledala” i “Šta je Alisa pronašla tamo”. Njegove pesme “The hunting of the Snark” i “Jabberwocky” su takođe postigle veliku slavu i smatraju se najboljim primerima besmislene književnosti.

slika3lc Srećan rođendan, Lewis Carroll!

Jabberwocky otkriva Luisovu mračniju stranu

Pored pisanja i matematike, Luis Kerol se bavio i profesionalnom fotografijom i od 3000 izrađenih sačuvana je trećina koja, većinom, prikazuje devojčice čije društvo je preferirao više od odraslih.

Njegova mašta nije samo radila na papiru, ona je stvorila i kutiju za poštanske marke i niktograf – tablu za pisanje sa posebnom abecedom, ne bi li sebe poštedeo ustajanja iz kreveta po noći kada mu naiđe misao koju ne želi da zaboravi. Smišljao je i razne logičke igre i igre sa rečima među kojima je i prva verzija svetski poznate igre Scrabble. Osmislio je pravila za određivanje dana u nedelji za bilo koji datum, nova pravila eliminacije na teniskim turnirima i mnoge druge inovacije.

Pisao je dnevnike celog života i od 13 delova nedostaju 4 toma koja obuhvataju period od 21. do 31. godine, te su mnogobrojna zagonetna dešavanja iz njegovog života ostala nerazjašnjena, među kojima je najuticajnija bila navodna afera sa jednom od ćerki, guvernantom ili suprugom Lidelovih, nakon kojih je usledio raskid njegovih odnosa sa porodicom. Poslednji upis u dnevnik bio je u januaru 1898. godine kada je i preminuo od upale pluća, dve nedelje pre svog 66 – og rođendana.

Luis Kerol je voleo da govori: ” Ne postoji dovoljno velika šolja niti dovoljno debela knjiga koja bi zadovoljila moje potrebe”, te u čast njegovog rođendana popijte šoljicu čaja i pročitajte koju stranicu dobre knjige ne bi li vam proradila mašta zahvaljujući kojoj će Luis zauvek ostati upamćen.


Katarina Mitrović studira biologiju, a slobodno vreme troši na putovanja, umetnost, fotografiju, modu, knjige, filmove i diskusiju o istima. Želi da proputuje svet, uvek bude zaljubljena i da sazna što više zanimljivih činjenica i iskusi sve što život pruža i da o tome piše. Omiljeni citat je od Oskara Vajlda: “Većina ljudi je neko drugi. Njihova mišljenja su tuđa mišljenja, njihovi su životi mimikrija, njihove strasti citati.”

Editors choice