Tri sporty chic načina da nosiš patike ovog proleća kao Nina Seničar

Fenomen veštačke inteligencije ili zašto smo zapravo fascinirani serijom Zapadni svet

Zašto je odluka da životu uvek kažeš “Da” najbolja odluka koju možeš da doneseš? (BLOG)

Prolećna styling formula: Hrabri printovi i jarke boje

„Sve što možemo da zamislimo je stvarno“: U čemu se krila inspiracija i genijalnost Pabla Pikasa?

Definicija sreće: Kako da zasijaš svojim unutrašnjim sjajem?

Ponosna na svoju jedinstvenost: Da li znaš koji je tvoj faktor?

Misliš da je chic fashion business look nedostižan? Razmisli još jednom!

Wannabe editorijal: The Land of Melancholy

Nova prolećna H&M kolekcija je stigla i ovih 5 komada su apsolutni must have

Srećan rođendan srpskoj glumačkoj postavi!

Srećan rođendan srpskoj glumačkoj postavi!

Ivan Jevtović (5. april 1972)

Prvo iz inata nije hteo da upiše glumu, jer mu je otac Vladimir profesor na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU). Želeo je da bude samostalan i tako je i uspeo da postane glumac. U pozorištu “Boško Buha” afirmisao se kao glumac za decu, dok 2011. godine prelazi u “Atelje 212”. U Narodnom pozorištu igrao je u drami “Suze su O.K.” sa Tanjom Bošković, dok u Pozorištu na Terazijama i dalje tumači Bilija Pitona u mjuziklu “Maratonci trče počasni krug”.

Nama je najupečatljiviji ostao kao Turča u “Nebeskoj udici”, Raja u “Ringeraja”, Nikola u “Normalnim ljudima”… Nagrađivan je u Smederevu tokom Nušićevih dana i u Jagodini Zlatnim ćuranom.

Pored glume, bavi se i ostalim vidovima umetnosti. Pevač je grupe Deca loših muzičara, osnivač je avangardne grupe Torpedo i režirao je nekoliko pozorišnih komada. Čak se i okušao kao profesor glume.

Ivan Bekjarev (6. april 1946)

Još jedna “beba” Bojana Stupice, koji je uveo Ivana u njegovo prvo pozorište – JDP. Doduše, iako je Bekjarev bio prvak ovog teatra, sada je član pozorišta “Slavija”.

Glumac je postao još kao gimnazijalac u trupi Radeta i Olivere Marković. Ali za veliko čudo, nije hteo da mu to bude vokacija, već da se ostvari kao pravnik. Međutim, posle prve godine prava i spremanja prijemnog ispita kod Miće Tomića i Olivere Marković, upisuje akademiju.

Već na drugoj godini studija, dobija jednu od važnijih uloga u filmu “Bokseri idu u raj”. Serije koje su ga načinile poznatim glumcem su “Banjica”, “Bolji život” i “Srećni ljudi”.

Svojevremeno je bio direktor Festivala monodrame i pantomime, voditelj radija “Studio B” i “202”. Danas se najbolje oseća u ulozi profesora javnog nastupa i glume.

Milutin Karadžić (9. april 1955)

Prva asocijacija, kada čujemo Mima Karadžić, svakako je njegov crnogorski naglas. Po takvim ulogama ga se i prisećamo. Na prvom mestu je uloga Luke u filmu “Lepota poroka”, koji na neki grub način pokazuje prema supruzi Jagliki to neko osećanje koje bi trebalo da predstavlja ljubav ili poštovanje, iako se ne manifestuje u “standardnom obliku”.

Karadžić se pojavljuje kao tipičan predstavnik stereotipa o Crnogorcima u serijama “M(j)ešoviti brak” i “Budva na pjenu od mora”. Ne zaboravlja se ni njegova uloga oca u “Boljem životu” koji neće da prihvati očinstvo tri ćerke, već bi ih najradije zamenio bar jednim sinom. Duhovitom glumom i smešnim izlivima besa zasmejavao nas je u “Policajcu sa Petlovog brda”, “Tesnoj koži”, “Porodičnom blagu”… Međutim, uloga Miške u seriji “Sivi dom” dok sebi reže vene, nije nimalo smešna.

Što se teatra tiče, najveći uspeh je najverovatnije postigao u monodrami “Prva bračna noć”. Pored glume, bavi se i produkcijom. Poslednjih 26 godina je stalni član ansambla “Atelje 212”.

Josif Tatić (13. april 1946)

Prvi put je zaigrao sa četiri godine i to u ženskoj ulozi! Kao dete glumaca, koje je odraslo u pozorištu, prirodna stvar je što je odabrao glumu kao profesiju. Mada, ozbiljna konkurencija akademiji, u Josifovom životu, bili su hokej, boks i svi ostali sportovi koje su mladi Novosađani igrali. Kao jedna od “Bojanovih beba” ulazi u Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) koje mu postaje drugi dom.

Predstave koje su ga obeležile su “Kad su cvetale tikve”, “Golubnjača”, “Šovinistička farsa” i “Hadersfild”. Od ove četiri, dve i po predstave bile su zabranjene iz političkih razloga. Prve dve su smetale komunističkom režimu, a “Farsu”, iako je preko 1,800 puta igrao sa Predragom Ejdusom, u trenutku raspada Jugoslavije mnogi više nisu smatrali duhovitom raspravom među srpskim i hrvatskim istoričarem. Oca u “Hadersfildu” igrao je i u predstavi i na filmu, za šta je nagrađen “Zoranovim brkom”.

Nedavno nas je, nažalost, prerano napustio, ali ćemo ga mi pamtiti po Jatagancu, Taletu Surovom, Makiju i ostalih 200 uloga iz teatra i sa filmske trake.

Vraćali smo se sa turneje iz Australije i u Atini prelazimo u JAT-ov avion za Beograd. Ali avion ne poleće jer se čekaju neki VIP gosti. Stiže delegacija na čelu sa patrijarhom Pavlom. Prođu pored nas, odu napred, poleće avion, a Tale se diže i kreće. Pitam ga gde će, a on odgovara da ide da pozdravi patrijarha Pavla. Znam koliko smo popili na aerodromu, pili smo i u avionu čekajući VIP goste, molim ga da to ne radi, a on me otkačinje: "Ćuti, ti Jevrejinu, ovo je moj patrijarh!" A pritom je on bio ateista. Ode Tale, nije prošlo dve sekunde i vraća se. Pitam šta je bilo, a on mrtav ozbiljan odgovara: „Izgleda da me nije prepoznao!” I danas kad se setim kako mi to saopštava, vrištim od smeha – seća se Predrag Ejdus. #josiftatic #predragejdus #nacionalnaklasa

A post shared by Balkanski Kulturbunt (@balkanbunt) on

Jasna Đuričić (16. april 1966)

Iako se nije mnogo pojavljivala na filmu, novosadsko Srpsko narodno pozorište (SNP) ne može da se zamisli bez nje. Pored toga što nosi na leđima dobar deo repertoara ovog teatra, pokupila je sve moguće nagrade matičnog pozorišta, pa i priznanja Sterijinog pozorja. Njena uloga Cmiljke u predstavi “Čudo u Šarganu”, jedna je od uloga koja je pokupila sve simpatije i nagrade.

Samo neke od predstava, u kojima se briljantno pokazala su “Brod za lutke”, “Lepotica Linejna”, “Prst”, “Murlin Murlo”, “Galeb”, “Greta, stranica 89”, “Zojkin stan”

Tumačila je glavnu ulogu Ružice u filmu “Beli, beli svet”, dok je u “Krugovima” bila Bogdanova majka.

Predaje kao vanredni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a suprug joj je Boris Isaković, takođe glumac.


ApoMaja – Piši kao što osećaš, govori kako misliš i ureži osmeh u svoj duh.

Editors choice