Srpska, velika, mrsna, pravoslavna svadba

Srpska, velika, mrsna, pravoslavna svadba

serebian wedding Srpska, velika, mrsna, pravoslavna svadba

Nedavno je bliski komšija oženio lepoticu iz obližnjeg sela. Njena porodica želela je da svadba protekne po tradicionalnim, srpskim običajima. Njihova želja je, naravno, bila prihvaćena.

Kada sam uz pozivnicu dobila i tu informaciju, pomislila sam da je to idealna prilika da vidim nešto novo, s obzirom na to da i nisam najbolje upoznata sa običajima. Nisam mogla ni zamisliti šta me očekuje.

Sve je počelo okupljanjem ispred njegove kuće, zatim je kolona automobila krenula ka mladinom domu. Ispred njene sobe stajao je brat, sa kojim je trebalo pregovarati o ceni mlade. Krenulo je cenkanje sa rečenicama tipa: “Koliko tražite?”; “Ah to je mnogo”, i slično. Na trenutak nisam znala da li smo na pijaci ili venčanju.

Posle te ceremonije usledila je “lažna mlada”. Mladoženja i brat su se dogovorili oko cene, ali na opšte iznenađenje svatova to nije bila ta mlada, već bakica obučena u belo. Sve to je trebalo da predstavlja duhoviti čin, nakon kojeg je konačno usledio izlazak prave mlade.

Svi zadovoljni, krenuli su ka izlazu, ali i tamo je usledilo još jedno iznenađenje. Naime, mladoženja je pre odvođenja mezimice iz rodne kuće morao puškom pogoditi jabuku, visoko postavljenu na obližnje drvo. Hrabar poduhvat. Mladoženja je uspeo iz drugog pokusaja da pogodi jabuku, i na opšte oduševljenje krenuli smo ka crkvi i opštini.

Venčanje je zaista proteklo lepo i po završetku je usledio ponovni odlazak do mladoženjine kuće, gde je trebalo preneti mladu preko praga. Ispred kuće je mladi uručeno sito koje je treblo da baci na krov. Sito se zadržalo tamo, a to navodno znači da će i mlada ostati u kući.

Po završetku ceremonije, usledio je odlazak u restoran. U restoranu je svima poslužena supa, osim mladenicima. A zbog čega? Da im deca ne bi bila slinava. E, ovo je zaista bio vrhunac slavlja. Čoveku koji je izmislio običaje zaista treba odati priznanje.

U toku večeri sve je proteklo kao i uobičajeno na svadbama, a o muzičkom repertoaru je suvišno i govoriti. Nakon posluženja torte usledio je još jedan ritual tzv. “krađa mlade”. Dok su svi đuskali u ritmu pesme “Ja vragolan i moj deda”, mlađi muškarac uhvatio je mladu oko struka, podigao je i odveo u drugu prostoriju. Kum je, naravno, trebalo da prikupi novac i otkupi mladu.

Prepričavajući svoje iskustvo, saznala sam da se u nekim vlaškim krajevima svadba održava tri dana, poziva se najmanje 500 gostiju i pri dolasku se zapisuje i proverava ko je šta doneo.

Po svemu sudeći, ovo je ipak bila blaža verzija tradicionalne srpske svadbe.


Anja Križan je studentkinja novinarstva, večni sanjar, romantik i hedonista, zarobljena u sopstvenoj bajci. Njena izražena intuicija i želja da svet bude bolji i lepši vodi njene reči po papiru. Voli iskrenost, dobrotu, neiskvarenost. Ne voli laž, diskriminaciju i agresivnu glupost.