Život nas često dočeka na nož od čijih uboda vremenom počinje da krvari naša volja za borbom. Čini nam se da preživeti nećemo ili da ćemo se pretvoriti u kukavice koje zaziru i od staze posute najlepšim ružama. U zabludi smo kada pomislimo da nismo dovoljno jaki. Prava istina je da smo jači nego što možemo i da zamislimo. Napravljeni smo od mešavine strahova i inata, pomešanih sa ponosom i željom za pobedom. Od istog materijala smo satkani i kad se previjamo od udaraca koje je život adresirao na naše ime. Bol nas ne može ubiti, jer je ona samo naličje sreće, tamna strana novčića koja zaklanja magičnu svetlost života. Ma koliko oštri bili, noževi sudbine nisu u stanju da nas ubiju. Oni nam samo ostavljaju ožiljke i rane koje postaju suveniri naše istrajnosti.

ŠT11 Što nas ne ubije, to nas ojača

Satkani smo od hrabrosti i inata

Iz svake borbe mi izlazimo kao pobednici, čak i onda kada ne deluje tako. Pobednici smo i kada dostojanstveno dočekamo poraz i naučimo sve lekcije koje iz njega proizilaze. Čovek je učitelj i đak u životnoj školi koja traje onoliko koliko i sam njegov put. Čovek je hrabar čak i onda kada misli da se boji, jer na nogama dočekuje sve životne oluje. Neke uspevaju da ga obore na kolena, ali nakon njih on je ponovo spreman da ustane i krene u susret vetrovima neizvesnosti. Oluje nakon kojih ustajemo čine nas otpornijim na nevreme i na bol koju nam život, poput peska, ponekad saspe u lice. Od takvih udaraca mi ne umiremo, već oživljavamo zajedno sa našom hrabrošću i inatom. Svaki novi udarac je samo cena koju plaća nemerljiva hrabrost koja diše sklupčana u nama. Svaki pad je samo priprema za novi let koji će nam otkriti neke nove poglede na svet i život.

ŠT2 Što nas ne ubije, to nas ojača

Staza kojom koračamo je svedok naše snage

Što nas ne ubije, to nas ojača. Ovo je jedan od najvažnijih nepisanih zakona života, čije nam prepreke ponekad deluju nepremostive, a udarci neizbežni i neizlečivi. Ali, lek postoji i njega proizvodi naša spremnost da zavijemo rane, te da krenemo dalje, mudriji i snažniji. Ta naša spremnost da koračamo u susret dobrim i lošim vetrovima života, čini nas herojima koji ne posustaju u večitoj borbi za miran san ili bolje sutra. Hrabri smo i kada plačemo, jer se ne bojimo da pustimo suzu. Hrabri smo i kada se sklanjamo u stranu, jer se ne bojimo vremena koje nas pretiče. Hrabri smo i kada padamo, jer se ne bojimo da nikada više nećemo uspeti ustati. Hrabri smo sve dok dišemo, jer se ne bojimo živeti.

Izvori fotografija: zastavki.com, bongoisme.blogspot.com


Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koji joj uvek donesu novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Pored uživanja u igri rečima, uživa i u igranju sa svojim zekom koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli sva godišnja doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je bloga Svet obojen rečima.

Editors choice