Svet u kom živimo pun je nesigurnosti i izazova.

Osećaj neprijatnosti ili vrlo intenzivne uznemirenosti, doživljen u prisustvu neke “opasnosti” ili pri pomisli na nju, naziva se strahom.

U atmosferi koja razvija strah i mržnju i ograničava naše spontano samopoštovanje setila sam se teorija straha:
–Ne plaši se ničega što nije veće od tebe i ne može da te proguta! Čak ni kada jako zine!

Da li je naš strah uvek ekvivalentan opasnosti koja nam preti ili ga bildujemo do neslućenih razmera sopstvenom nesigurnošću i nerazumevanjem?

Strah je đavo u nama.
I nikada ne spava.
Čeka u zasedi uvek spreman da uskoči u naš život. Naravno, uvek, i po pravilu, u najgorem mogućem trenutku.
Ali da li je strah tu da nas vrati na pravi put ili da nas samo opomene i zaustavi?

Neophodno je zato upoznati svoje strahove da bi ih više voleli ili da bi ih odagnali.

Strah od:
– neuspeha
– novog
– nepoznatog
– za porodicu
– da ne izneverimo druge
– da ne budemo iznevereni
– strah da nas ne ostavi voljena osoba
– strah od nesigurne budućnosti
– strah od pogrešne odluke
– strah od letenja
– strah od odvojenosti
– strah od mraka
– strah od beznadežnosti i ništavila.

Strah od SAMOG SEBE!

Strah i navika jedine su dve stvari koje čoveka zauvek mogu vezati na jednom mestu.

Ni napred, ni nazad.

Strahovi čine da se osećamo izgubljeno, zarobljeno i nesigurno.

I najviše od svega u strahu smo svi agresivni.

Agresivnost je dobra samo kada znači motivaciju i želju da se savlada strah koji nas odvaja od svega drugog.

Agresivnost je jedino prihvatljiva ako predstavlja upornost i istrajnost u borbi sa strahovima.  Želja da se nešto stvori može da savlada našu agresivnu i destruktivnu stranu, kao energija usmerena u pozitivnom smeru.

A šta mi radimo umesto toga, i kako danas postupamo sa tim neprijateljem bez lica?
Bežimo od njega, izbegavamo ga, poričemo da postoji i na taj način ga samo još više snažimo. Provodimo vreme boreći se protiv čudovišta koje smo sami stvorili i na taj način potpuno iscrpljujemo svoju energiju koju bismo mogli uložiti u nešto drugo, u istinski život bez straha.

Ne plašite se ničega, osim sebe i sopstvenog straha!


Vesna Mitić radi samo ono što želi i nosi samo ono što joj se slaže sa karakterom. Fer igrač, kapriciozna, sujetna, hirovita, impulsivna i razmažena. Seća se kako je propao rock & roll, iako Džeger još uvek peva, a ona više ne broji godine od kada je počela da piše. Sve što je do juče bila, više nije, sve što je želela, više ne želi, sve što je do juče volela – voli, ali nekako iza sebe i sa visine.

Editors choice