Strah je osećaj teskobe, neprijatnosti ili intenzivne uznemirenosti, doživljen u prisustvu neke “opasnosti“ ili čak pri samoj pomisli na nju. To je primarna emocija koja nastaje usled opažanja ili očekivanja stvarne ili zamišljene opasnosti ili pretnje. Takođe, strah predstavlja sposobnost da prepoznamo opasnost i da se sa njom suočimo ili pak od iste pobegnemo. On pripada osnovnim emocijama u koje takođe spadaju radost, tuga i bes.
Takođe, strah je povezan sa situacijama u kojima bežimo od nečega ili izbegavamo nešto gde je anksioznost rezultat pretnji koje su često nekontrolisane i neizbežne. On je uglavnom povezan sa nekim budućim događajima, što predstavlja nastavak neke prošle radnje koja je za nas neprihvatljiva. Strah takođe može biti reakcija na nešto što nam se trenutno događa.
Obično se deli na dva tipa: spoljašnji strah, koji je prouzrokovan od strane nečega što nije “unutar“ nas, što snažno želimo da izbegnemo, npr. strah od zmija, i unutrašnji strah, strah od nečega što osoba označava kao negativnu emociju, npr. strah razvijen usled niskog samopouzdanja.
Kako se ispoljava?
Ubrzanim radom srca, povišenim krvnim pritiskom, povećanim lučenjem adrenalina, ubrzanim disanjem, sušenjem usta… Takođe se ispoljava i karakterističnim držanjem tela koje predstavlja signalnu reakciju na opasnost.
Povezan je i sa brojnim kognitivnim i emocionalnim stanjima kao što su briga, anksioznost, teror, horor i panika. Može se ispoljavati i u obliku noćnih mora, kada nismo u svesnom stanju. Pored toga, strah možemo iskusiti i na javnim mestima, gde preovlađuju velike grupe ljudi i tada se javlja masovna histerija.
Sa strahom se povezuju i pojedini anksiozni poremećaji kao što je bipolarni poremećaj i neke vrste šizofrenije.
Teror predstavlja izraženiju formu straha. To je jak osećaj neposredne opasnosti koji toliko može da obuzme osobu, i to do te mere da ona bude sklona atipičnom ponašanju i samim tim pravi iracionalne odluke.
Kada strah postane toliko jak da se sa njim ne smemo suočiti, tada on postaje fobija. Svaka pojava ili predmet praktično može da izazove paničan strah kod neke osobe, te tako postoji gotovo neograničen broj fobija :
Arahibuturofobija – Strah od putera od kikirikija. Ovakva fobija i one njoj slične se leče jednostavnim izbegavanjem ove namirnice.
Epistemofobija – Strah od znanja. Osobe koje boluju od ove fobije smatraju da znanje komplikuje život i da izaziva razne nerešive probleme.
Ablutofobičar – Neko ko se plaši pranja i kupanja.
Kronofobija – Strah od vremena, u smislu da su oni koji pate od ovoga uvek u stisci sa vremenom.
Amneziofobija – Strah od gubitka pamćenja.
Agateofobija – Strah od ludila.
Ideofobija – Strah od nove ili bilo kakve ideje.
Tripanofobija – Strah od injekcija.
Tanatofobija – Strah od pomisli da će se jednog dana umreti.
Autofobija – Strah od samog sebe.
Fonofobija – Strah od sopstvenog glasa.
Geliofobija – Strah od smeha.
Ksenofobija – Strah od stranaca i nepoznatih ljudi.
Aliumfobija – Strah od belog luka.
Antofobija – Strah od biljaka, mirisa.
Ambulofobija – Strah od hodanja.
Gamofobija – Strah od stupanja u brak.
Erotofobija – Strah od fizičke ljubavi.
Dromofobija – Strah od prelaska na drugu stranu ulice.
Klinofobija – Strah od leganja u krevet.
Onomatofobija – Strah da ćete čuti određenu reč.
Nomofobija – Najnovija registrovana fobija. Ovaj strah je posledica preterane i dugotrajne upotrebe mobilnih telefona. Nomofob je zastrašen gubitkom mobilnog telefona, isticanjem kredita, pražnjenjem baterije i da će biti van dometa.
Osobe koje nikada nisu doživele bilo kakav strah usled neke fobije, često i ne razumeju kroz šta prolazi osoba koja je to doživela. Pa tako oboleli onda pate i od nerazumevanja okoline. Mnogi traže spas u alkoholu, drogi ili sredstvima za smirenje i postaju još depresivniji. Međutim, po mišljenju psihologa i psihijatara, bolest straha se može izlečiti ili makar ublažiti.
Lečenje
Terapija suočavanja sa strahom – Ona obuhvata upoznavanje i opis predmeta straha, a potom i postupno približavanje objektu fobije.
Da li je moguće biti preplašen do smrti?
Doktor Martin A. Samuels, neurolog iz Bostona, kaže da je moguće preminuti usled jakog doživljenog straha. Da li se može umreti od straha? ”Da”, kaže on, i nastavlja: ”Postoji nedvosmislen dokaz da osoba može biti toliko preplašena da potom od straha premine i to pod određenim i vrlo specifičnim okolnostima“. Samuels je posvetio svoj život istraživajući iznenadnu smrt. Nakon što je ispitivao brojne slučajeve kao što su napadi na Njujork 11. septembra 2001. godine, zemljotresi, ili pak gubitak voljene osobe, zaključuje da tako nešto može usloviti da osoba bukvalno bude preplašena do smrti. Navodi da se to događa kada neka neprijatna, preciznije strašna situacija, predstavlja šok za naše srce što je prouzrokovano od strane hemikalija koje dopiru do samog mozga. ”To je nešto slično uzimanju prevelike doze spida ili ekstazija”, navodi Samuels. Takođe, moguće je i da budemo “na smrt preplašeni“ i da se, nakon proživljenog šoka i prevelike doze adrenalina, osoba vrati u normalu. Međutim, neurolog tvrdi da u retkim slučajevima, ako je neko dovoljno upašen i oseća da se nalazi u bezizlaznoj situaciji, taj nalet hemikalija može oštetiti srce i u ekstremnim slučajevima dovesti do iznenadne smrti.
Jedan od najčešćih strahova je strah od odbijanja. On se pojavljuje u mnogo oblika, a najčešće uključuje strah od autoriteta kao što su roditelji, učitelji, šefovi i slično. Nastao je na temelju prošlih iskustava. Može se javiti i kao nemogućnost da se drugome kaže ne, jer se bojimo odbijanja ukoliko nekome ne ugodimo.
Neki od češćih strahova su i strah od gubitka materijalnih dobara i bliskih osoba, strah od donošenja pogrešne odluke, od odrastanja i emocionalnog vezivanja. Strah nas sprečava da ostvarimo ciljeve koje smo sebi zacrtali i da uživamo u životu. Zato se treba boriti i pobediti ga.
Vanja Camović je buduća studentkinja žurnalistike koja bi najviše volela da radi u medijima. Voli umetnost, najviše glumu. Obožava svoje prijatelje i sa njima najradije provodi vreme. Smatra da u životu treba ugrabiti svaku priliku jer je možda jedna od njih ona prava.
