Ima ljudi koji su stalno umorni, jer ne mogu da se naspavaju. Mozak im ne dozvoljava da se opuste, zabrinuti su, pritisnuti stalnom strepnjom i koliko god da su umorni, ne uspevaju da se propisno odmore. Ima i onih kojima je četiri, pet sati spavanja sasvim dovoljno i njihov dan je taman toliko duži, koliko im je potrebno da obave sve svoje brojne obaveze – oni su strastveno angažovani u svemu što rade, život im je dinamičan i uzbudljiv, a dnevna satisfakcija im donosi energiju i obnavljanje koju drugi pronalaze u snu. Kako funkcionišu ovi drugi, otkrijemo kad našu životnu rutinu uzdma neko strastveno angažovanje, pa nam čak i kad inače spavamo po deset sati, ne treba ni upola toliko da se odmorimo.
Zaljubili smo se
Zaljubljenost je adrenalinska injekcija u srce. Ne možemo da zaspimo, jer mislimo na nekoga i jedva čekamo da počne dan, pa da opet ceo dan mislimo na sve ono što nas obliva talasima energije i uzbuđenja. Nedelje prolaze bez i jedne stvarno prospavane noći i ne znamo kako ne padnemo u nesvest. Ponekad nam se, doduše, zavrti u glavi i izgubimo koncentraciju, ali ako nas voljena osoba tog momenta pozove, ili nam pošalje poruku, opet smo budni i čili, kao da nam je neko ubrizgao injekciju adrenalina. U srce. Meseci mogu da prođu na ovom ringišpilu strasti, da uopšte ne osetimo umor, jer zapravo, ne osećamo dosadu. Priključeni na najjači izvor energije koji postoji, zapravo smo kao drogirani kokainom – tada shvatimo kako je moguće navući se na tako nešto. A nešto u nama zna da nam nikakav odmor i pauza nisu potrebni i da treba da iskoristimo svaki momenat na talasu strasti, jer kad prođe, ostaćemo na suvom. Možda ćemo se najzad naspavati, ali ko bi menjao taj intenzitet od koga blistamo i sijamo, za dosadu urednog života?
