Ego je pre svega krhka tvorevina, kojoj je potrebno stalno učvršćivanje i nadogradnja. I kao kod svake građevine, izdržljivost mu valja onoliko koliko je dobar temelj. Ako je sazidan na nesigurnom, močvarnom i trusnom tlu, potrebne su mu strategije za održavanje. Žene nisu ništa manje egotripozne od muškaraca, ali strategija najbolji sam prilično je tipično muška.

Ambicija je dobra, postignuća su dobra, dokazivanje je dobro – za ego. I samo dotle dok vodi u potvrdu preduzete akcije.

Kada se suoči sa neuspehom, samouveren čovek ne gubi upornost i sposobnost za akciju, iako možda gubi entuzijazam.

Kada se najbolji sam suoči sa neuspehom, on je strašno ljut. Kod njega nema upornosti koja bi se održala bez entuzijazma, on se hrani samo blistavim uspehom iz prve – ili barem onim što sam tako doživljava. Za neuspeh neko mora da bude kriv, momentalno, jer njegov ego to ne može da trpi – prihvatanje odgovornosti mu nije jača strana.

Zato najbolji sam mora puno da glumi i puno da laže, da bi održao predstave svog ega.

Pred drugima glumi, dok sebe laže, a ovaj proces odvija se istovremeno – kad preuzme neku ulogu, najbolji sam se sve vreme divi sebi kako uspešno prolazi kao kulturan, simpatičan, zabavan. On posmatra kako ljudi reaguju i prilagođava svoju glumu njihovim reakcijama, modifikuje oprobane tehnike i rečenice, podešava svoj šarm prema onome što oseća da se traži i vrednuje u datoj situaciji. Diveći se sebi kako je dobar glumac, ma kakvi dobar, najbolji, on se toliko uživi, da zaista neko vreme veruje da je baš takav lik kakvog glumi.

date a narcissist 3 Strategija ega

Održavanje čvrstine ega naspram elastičnosti zahteva strategije, a one se zasnivaju na tripovima, a ne na razvojnim procesima

Održavanje lika je, međutim, naporno i dosadno, a postoje i drugi najbolji likovi, koje on najbolje igra, pa će tako od najzaljubljenijeg brzo postati najveći osvajač, smoriće ga da bude najbolji prijatelj, pa će se posvađati sa starim i pronaći novog najboljeg prijatelja i uopšte neće primetiti da je posle nekog vremena sa polovinom društva u svađi, a da se sa drugom polovinom već dva puta mirio i da ga svi nekako izbegavaju na finjaka. Oni koji nisu tako nežni nateraće ga da se suoči sa svojom nesigurnošću, labilnošću i neodrživosti njegovog ego tripa, a on će proći kroz katarzu i – zaboraviti sve.

I opet će zidati kulu od karata svog ega, osećajući se pročišćeno i oslobođeno, tražiće nova polja za dokazivanje, ili barem ljude koji ga još ne poznaju, tragajući sa obnovljenom energijom za momentima zadovljstva – kad dostigne svoju meru najboljeg i čestita sebi.

Spoljašnje pohvale su dobrodošle, ali nisu neophodne, ne oslanja se on na njih. Dovoljno mu je da po nečijim reakcijama sam proceni da mu je uspelo to što je preduzeo.

A ono što je najboljem dovoljno da održi strategiju, nekim drugim ego tipovima i tripovima nije ni do kolena.

Bitno da najbolji sam o tome ništa ne zna. I ne zanima ga.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

 

Editors choice