Egzorcizam nema ništa s tim. Đavo nije ušao u mene nepozvan i na prevaru. Zapravo, odrastao je igrajući se sa Bogom.

Takoreći, zajedno su piškili u pesku.

Samo što sam ja taj pesak.

To zapišano igralište, to su lavirinti, katakombe i podrumi, livade, šume i planine moje duše.

Poznajem Đavola.

Mada, dugo sam se pravila luda, pa iako mi nikad nije dao mira, kao što to đavoli inače rade, ignorisala sam ga trudeći se da zadržim pažnju na onom poželjnijem drugaru, takoreći, unutrašnjem Bogu.

Znate ono, hoću uvek da uradim pravu stvar, da nikog ne povredim, da budem fer, da se iskupim, da mi savest bude mirna.

Ali za tu operaciju, Đavo mora da bude duboko anesteziran.

Forsirajući Boga, kao učiteljica omiljenog đaka, zapostavila sam vraga, koji je, bivajući bez nadzora, radio šta je hteo.

A uglavnom nije orao i kopao, iako je sa mnom tikve sadio.

I tako je prošlo neko vreme, tokom koga smo svi zajedno sazreli u jednu komleksnu osobu, sklonu ljudskim vrednostima i božanskom sjaju.

A Đavo, kao ono retardirano dete, koje roditelji kriju u ormaru, a onda se neočekivano ipak sazna da su ga roditelji krili u ormaru, dođe po svoje.

Ni ne dođe, samo sačeka da ga pozovu.

U stvari, dođe neko ko zna šifru, ispritiska sve dugmiće i otvori vrata Đavolu.

I vi lepo vidite da tu nisu čista posla.

Osećate osećanja koja vam nisu svojstvena. Ma ne možete da se iščupate iz besa, ljubomore, osvetoljubivosti i krvožednosti. Ne samo što ne možete da se iščupate, nego uopšte to ni ne želite. Hoćete da ispraznite tu septičku jamu, da je iscrpete skroz i sve da izbacite iz sebe.

E, to je isterivanje Đavola.

Đavo je neobično koristan saradnik, kao što je bio neobično dobro društvo Bogu, dok su zajedno zapišavali vaše stasavanje u ličnost.

I za svoje pojavljivanje, ima punu božiju podršku.

Jer ako ne upoznam Đavola, nikada neću isterati na čistac sve svoje sadržaje.

Zašto bih mu dozvolila da nastanjuje moje podrume i izvrće moje akcije u destrukcije, kad mogu da ga postavim za sto u dnevnoj sobi svoga uma, onaj isti u kome sede Bog i društvance i mahom se dosađuju.

Đavo svojim prisustvom oživljava svačiju mračnu stranu, a društvance mojih unutrašnjh ličnosti je poveće. Mogli bi u tri grupe da igraju turnir u preferansu, samo kad bi znali.

A kad on dođe i podeli karte, odmah svako predlaže da se igra u ponešto, pa makar i tablić.

Uz prisustvo svega što jesam, mnogo bolje jesam to što jesam.

djavo i isus obaraju ruke Striptiz za pismene: Isterivanje Đavola

Nije fora da me pustiš, pa da bude nerešeno

I nema meni isterivanja Đavola.

Šta bismo svi mi radili za onim stolom, gde se najčešće smaramo?

Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možete pročitati ovde.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

Editors choice