Striptiz za pismene: Matora, debela i voljena

Striptiz za pismene: Matora, debela i voljena

Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možete pročitati ovde.

Mnogo volim mladost. U svakom uzrastu. Zbog one energije koja bezglavo gura napred, tera korenje u zemlju i grane uvis i udara po hormonima kao po lopticama u fliperu. Mladost barata bolom i željom kao luda kuvarica mešanim povrćem i sirovim mesom. Ona će verovatno naseckati svoje prste zajedno sa šargarepom i ispeći varjaču sa batacima, ali od te hrane se raste i razvija se apetit. Lepa je sveža koža mladosti, novo i nepotrošeno telo, zdravi organi i mozak čiji lavirint tek počinje da useca vijugave puteve višeslojnih značenja i spoznaja.

Volim tuđu mladost. Svoju sam prestala da nosim, jer mi zaista više ne stoji dobro. Mislim na onu reprezentativnu, koju čuvate poput omiljene haljine iz srednje škole i povremeno ne odolite želji da je obučete. Osim što je pogrešnog kroja, isprana i pomalo otrcana, meni ne samo da puca po šavovima, nego ne mogu da je zakopčam ni do pola leđa. Zašto bih, pobogu, ikad želela da je ponovo nosim? I da smršam deset kila, ispeglam bore i zategnem mišiće, biću samo matora ribetina, koja se, doduše, odlično drži – za svoje godine. A to sam i sad. Tako me drugi vide. To izgovaraju misleći da mi daju kompliment. Ne znaju da mi u stvari govore kako se odlično vidi da je moja mladost prošla. Ali zato ja to znam i uopšte im ne zameram. A i ne družim se sa njima. Držim se onih koji vide lepotu. Jer, ona je tako velikodušna i izdašna u svojoj promenljivosti da je nemoguće sakriti je. Zato što je ta lepota takođe energija. Ne ona koja pokreće motor u dupetu i gura vas čak i kad ne želite da se pomerite, nego ona koja zrači i privlači. Zbog koje se neko u vas zaljubi i najlepši ste mu na svetu. Zbog koje stičete nova prijateljstva i negujete stara. Zbog koje vas ljudi dodiruju kad vam nešto pričaju i koja se razmenjuje kad nekog zagrlite.

Poznajem neke žene, moje vršnjakinje, koje se nikada nisu promenile. Imaju istu boju kose, frizuru, liniju i stil kao u srednjoj školi. Stvarno su mladolike. Lepe su. Ali nisu lepe. Ista energija kruži u istom ograničenom prostoru njihove aure i nekako liče na karikature sebe samih. Njima ljudi ne govore da se dobro drže, nego zaprepašćeno konstatuju da se uopšte nisu promenile! I sada kad se prisetim, bogami, nijednu od njih nikada nisam zagrlila. Možda čak ni dodirnula. Da li su one bile mudre, pa su tom odbojnošću sačuvale energiju reprezentativne mladosti, ne razmenjujući naveliko i ne dozvoljavajući da ih drugi ljudi troše? Ne znam šta je to u ljudima što ih okameni u mladosti, ali mene to plaši.

Radovala sam se stomaku koji raste u trudnoći, oduševljeno posmatrala svoje grudi kako prerastaju u fabriku za mleko, noseći stotinu kilograma tog tela koje mi je pomoglo da postanem majka. Posle nekoliko godina čuvanja beba, htela sam ponovo da budem vitka i seksi i bila sam radoznala da vidim do kakvih će me promena to dovesti. Uspelo je za veoma kratko vreme, ali moj život zatim se opet promenio. Pružila mi se još jedna prilika da budem devojka i ja sam se povezla drugim krugom mladosti. Bilo je dobro i brzo. Sada vozim treći krug. To je onaj završni. Više nisam vitka, ali lepota i seksepil se vide i osećaju. Više nisam crvenokosa i ne nosim šiške, ali žar moje strasti pouzdano drži toplotu. Više nemam 25. Ni 35. Ali te godine su deo mene na način zbog koga sa uzbuđenjem iščekujem 45. Radoznala sam, kakve promene predstoje? Kuda će me odvesti želje i potrebe koje tek otkrivam? Kakva još mogu da postanem? Kada će početi starost? Koliko krugova? Hoću li potrošiti ovo telo u potpunosti, da bih mogla da ga napustim, ili će mi akumulirana mladost, vođena mudrošću, omogućiti da ga ostavim u voznom stanju? Oh, koliko još imam da naučim o sebi!

Volim mladost oko sebe. Duboko poštujem mladost u sebi. Ali više volim život. Tok. Beskonačnu prolaznost vremena. I svoj put, omeđen sa dva kraja. Iznad svega volim svoje raskrsnice, stranputice, prečice i sokake kojima sam stigla do sebe sa svih strana. Omeđenih ljubavlju.


Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.