Dešava se uglavnom, bez ikakve koncentracije. Pažnja je površna i rasuta, um se bavi svojim zadacima, baratajući informacijama na više nivoa, a nešto u dubini uma udaljeno je i mirno, zadovoljno tim žagorom i aktivnošću na površini.

Um je površina mora, a misli i akcije su bezbrojni kupači i čamci, čije uznemiravanje vode ne dopire do dubine u kojoj ajkula mudrosti vreba svoju lovinu. Nepomična, nevidljiva, neuznemirena.

Budna i prisutna. I kad se desi klik, škljocnu joj šiljati zubi.

I pošalju drhtaj skroz gore, kroz sve one kupače i čamce. I površina se na trenutak umiri. Ali mudra ajkula ne izranja, ne želi da preplaši svoje plivače na duge pruge.

Oni služe da mreškaju površinu uma. Da ga zabavljaju, skreću mu pažnju, pune ga informacijama i zadacima. Oni vredno rade.

Kao kad ostavite uključen TV, jer tako lakše zaspite. U mraku, misli se uznemire i postanu svesne prisustva one tihe strašne ajkule, koja u tišini privlači svoje izaslanike.

I kad se povežu sa njom, ometači uma nastoje da se i dalje bave svojim poslom. Informacijama, zadacima.

scared woman1 Striptiz za pismene: Priroda uvida

Ovoliko je strašno kad uvidi iz dubine pojure po površini

Samo što ih ajkula drugačije upošljava. Umiruje ih i apsorbuje kao pojačivače, pa joj umesto za žamor, služe za produbljivanje tišine. Meditacija, opuštanje, budnost. Nema spavanja.

Priroda ajkule mudrosti na dnu okeana uma, priroda je uvida.

Informacije s površine, uzburkane mislima i akcijama, dopiru do nje pročišćene sve mirnijom vodom između.

Kad se uklope, slože, prorade, bljesne uvid. Odjednom, znate.

Jer um se u kontemplativnim dubinama bavi onim što je važno, istražuje spoznaje, produbljuje mudrost, zahteva prosvetljenje.
Samo ne na način na koji to čine misli.

Ajkula mudrosti deluje bez ikakvog intenziteta. On joj smeta, jer pripada površini.

Zato sve misli, sva osećanja, sav intenzitet aktivnosti i proživljavanja drži na površini. Ona miruje i osluškuje, celim svojim ajkulskim integritetom. Poput srca elementarne sile, koje sporo pulsira, ne mareći za divljanja i razaranja koja izaziva njena priroda.

Jer uvidi su sušta istina o nečemu što do sada nismo razumeli. Iako osećamo trenutno ushićenje, pomešano sa olakšanjem što je nešto postalo jasno i sa čuđenjem što je to tako prosto, a ipak nedostupno domišljanju, sušta istina je po svojoj prirodi neprijatna.

Ona zahteva da primenimo spoznaju. A taj zahtev pokreće onu ogromnu, sporu, zastrašujuću ajkulu i tera je da se podigne do površine i unese paniku među kupače.

Beskorisne misli, suvišne akcije, besmislene zabave, sve prestaje kad izroni ajkula. Počinje sprovođenje uvida.

A ono neke misli, ubeđenja, akcije i zabave osuđuje na smrt. Suvišno, znači nepotrebno. Ajkula jede svoje ometače uma.

Treba joj sav kapacitet neometenog uma da bi sprovela promenu.

Jer primena uvida je uvek promena.

A promene su zastrašujuće i nepoželjne.

Barem koliko i ajkule u plićaku.


Aleksina Đorđević

Editors choice