Mnogo volim tu potragu za smislom. Oduzme ti pola života, dok shvatiš da su svi smislovi privremeni. A onda imaš još pola da ih nateraš da rade za tebe. Čime bi inače ispunili svoje dane? Svešću o sebi, prolaznosti, krugovima života koje zatvaramo i onima koji će za nas ostati zatvoreni kad konačno skončamo? Depresivno. Osim ako niste dovoljno ludi. Ali ako jeste, smisao je deo igre.

Jer život nema smisla. Osim sebe samog. Što ne znači da je besmislen. Besmisao nije opozit smislu. Niti opisuje njegov nedostatak.

Cela ta igranka oko smisla je kao zastareli operativni sistem, koji ne podržava zahtevnu igricu. Slaba vam je grafička. Nedovoljna memorija. Kuleri crkavaju.

I onda igrate neke manje zahtevne igrice, koje vas dovoljno angažuju, da ne osećate pritisak besmisla.

Suprotno od smisla je ništavilo. Ono kome teže nirvanisti.

Jer u nirvani nema nečega što vas ispunjava. Tamo je ništa, koje vas obuzme i koje vam oduzme sve ljudske tripove, nastojanja i potrage.

Samo ste živi i to je to.

Razum to može da prihvati, samo ako je lud.

WomanRidingABikeInCountryRoad Striptiz za pismene: Smisao života i ostala ludila

Ako ste se ikad smejali i plakali istovremeno, onda poznajete tu ludost.

To je ono kad se smeješ situaciji u kojoj se nalaziš, jer je kao vodvilj, čiji je scenario smišljen da se publika upiša od smeha pred nevoljama aktera. I smeješ se sebi, što tako ubedljivo igraš totalnog idiota. I plačeš kao kiša što se to dešava tebi i što te toliko boli nešto što je toliko smešno. A istovremeno si pisac scenarija, glavni glumac i svi sporedni likovi. I publika. Urnebes!

E, to je ludilo na kome sebi možete da čestitate pri dodeli Oskara.

Ludilo apsurda suočava vas sa jedinom smislenom opcijom.

I onda znate da ne treba da tražite smisao van sebe. Samo tražite sebe u svemu. I tamo gde se pronađete, tu je smisao.

A to je uvek tamo gde uživate.

Nabrojte sebi sve u čemu uživate, pripitomljivači smisla!

Saberite seks i dobre knjige, more i plaže, torte i muziku, prijateljstva, ljubavi, smeh, dobro obavljene poslove, osećanja pripadnosti, doprinosa i korisnosti, razumevanja, uspehe, aplauze, kijanja, mačke, drveće, disanje, trčanje, heklanje, domaće kore, dojenje, šminkanje, đuskanje, cipele, zagrljaje, flertove i tuširanja i produžite da sabirate, dok ne shvatite da vam je život ispunjen smislom, kao nar semenkama, zrelim, crvenim i krvavim, slatkim i kiselim, sočnim da pršti. Šta biste hteli više? Misiju, svrhu postojanja? Da znate zašto ste ovde i šta vam je činiti? Hoćete potvrdu da vas je Bog lično spustio na zemlju, jer ste tako važni, da bi bez vašeg postojanja lice sveta ostalo bez nosa?

Da li vam je neko rekao u poslednje vreme da ste preterano arogantni?

Izvadite nos iz dupeta i batalite traganje za biserima koje ćete možda iskenjati, pa malo živite, onako bez ikakvog smisla.

Ja kad samo pomislim na jedenje nara, čini mi se da sam zato rođena.


Aleksina Đorđević

Editors choice