Razvedena, ostavljena, ili iz bilo kog razloga samohrana mama, koja bi verovatno htela da ima dečka, partnera, muža, ima posebno mesto na dnu tržišta. Rezervisano sa one sa nezgodnim prtljagom. U muškom svetu, to je gore nego da švercuje nedozvoljene supstance u torbi sa duplim dnom. Jer, decu ne može prošvercovati. Možda jedno kratko vreme, dok se još ne vidi stomak, ali, čik, neka proba. Ona izlazi, druži se, kreće, ostaje do kasno, zabavlja se i provodi. Ali ne može da prespava kod momka. Jer ujutru mora da ustane i odvede dete u vrtić ili ga isprati u školu. Može da provede neki ljubavni vikend, ali zvaće telefonom više puta dnevno da proveri kako joj je dete. Ako ste u poziciji momka žene sa prikolicom, verovatno ćete slušati razgovore koji je u vašim očima ne čine seksi mamom, nego… prosto, mamom. Ukoliko pokušavate da održite distancu, ne upoznate prikolicu i zadržite poziciju momka ili ljubavnika, misleći da ste tako na bezbednoj udaljenosti od uloge očuha, pa, neće to potrajati.

Zašto je seksi mama u prvom trenutku dobar izbor za slobodnog momka?

Pa baš zato.

Ona ne odugovlači, uzima šta joj se nudi, provodi sa vama nekoliko vrućih sati i vraća se kući, svom životu. Ne opterećuje vas, jer joj ta veza upravo služi da se rastereti od svega drugog što je opterećuje.

Ali, vreme prolazi. I veza sa seksi mamom postaje problem.

Zašto?

Pa, baš zato.

v241113p0 Striptiz za pismene: Žena s prikolicom

Moj paket, moj aranžman. I ima još mesta

Bavili ste se strastvenim seksom kojih par sati i sad biste voleli da se ušuškate, zagrlite i pogledate neki film zajedno. Ili da se prosto opustite i zaspite u zagrljaju žene koja je počela da vam znači više nego što ste očekivali na početku.

Osećanja su se razvila, upoznali ste se i zbližili i odjednom – oboje hoćete normalnu vezu. Ne samo noću i samo na par sati. Počinju frustrirani nagoveštaji, a možda i otvoreni razgovori o tome zašto to ne može da funkcioniše.

Ali može. Na samo jedan način. Stisnete petlju i postanete očuh. U 21. veku, to je potpuno normalno. Sigurno poznajete bar jedan takav par, setite se. Da, da, čak i na Balkanu. Čak i u vašem komšiluku, u krugu vaših prijatelja i u porodici.

Međutim, svi vam govore kako vam to ne treba uopšte. Šta će vam žena sa prikolicom? Toliko divnih, slobodnih devojaka ima svuda oko vas. Evo baš ona mamina koleginica ima kćerku, ili devojka vašeg najboljeg prijatelja ima drugaricu, vaše drugarice imaju drugarice, ma svet je apsolutno pun devojaka koje čeznu da ih oplodite. I da možda i same zakače prikolicu i otkriju čari upravljanja onom vrstom vozila, za koju na autoputevima važe posebna pravila.

Vekovna očekivanja, vrednosti, kodeksi i tabui mačizma gaze vam po mudima. Kakav ste vi to muškarac? Pita vas majka, brat, prijatelj, drugarica. A pita vas i žena sa prikolicom.

Hoćete li biti slabić koji večito izmiče svakom preuzimanju odgovornosti za sopstveni izbor? Hoćete li poverovati dobronamernoj malograđanštini koja vas uči da je položaj očuha sraman i nećete valjda da gledate neko derište koje je toj veštici (jer sigurno vas je omađijala) napravio neko drugi, kad možete da imate svoje sopstveno dete? Hoćete li izneveriti svoju ženu sa prikolicom, koja je taman počela da veruje da nisu svi muškarci isti i da ima nade za očovečavanje mačizma?

Oh, verovatno hoćete.

Ne optužujem vas, nije vam lako. Ne znam iz kog razloga je ženama lakše i prihvatljivije da budu maćehe, čak i ako ih je arhetipsko nasleđe učinilo duplo vešticama zbog toga, ali nekako im je lakše.

Ali kad odbacimo sve predrasude koje idu uz socijalni položaj, vaspitanje, romantična očekivanja i tumačenja pojma normalno, ostaje ono što uvek ostane kad se odbaci sav višak.

Kakvi smo ljudi, to je ono što ostane.

I ono što, na kraju svake jednačine, daje rezultat.

Koliko smo hrabri da otkrijemo šta je ono što hoćemo.

Koliko smo uporni da se za to izborimo.

Koliko smo spremni da naučimo i promenimo se.

Koliko smo plemeniti.

Jer, plemenitost ne odvaja pitanja srca i razuma, dužnosti i slobode, bekstva i odluke. Ona ih sve spaja u potrebu da se učini prava stvar, a pravu stvar meri jedino sopstvenim osećanjem svrhovitosti.

Ako ste muškarac, neće vam biti suviše teško da postupite baš kao žena.

Da uradite tačno ono što hoćete. I da snosite posledice.

U priči o ženi s prikolicom, muškarac će se ili oženiti, ili prekinuti vezu, koja njega ne vodi tamo kuda on želi da ide.

Snosiće odgovornost uloge muža i očuha i uskoro će verovatno postati otac i poneti još odgovornosti. Ili će se suočiti sa bolnim raskidom i optužbama da je izneverio, ispiće otrov neučinjenog, koji ima sporo i dugo dejstvo i čije ime ne bi stalo ni na jednu etiketu bočice sa otrovom, osim možda skraćenice koja glasi: “A šta bi bilo da…”

Nije lako biti slobodan muškarac. Nije mi baš jasno zašto je lakše biti žena s prikolicom, ali prosto je lakše.

Možda zato što prikolica obezbeđuje doživotnu količinu ljubavi, koja je vredna nošenja bilo koje količine odgovornosti.

Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možete pročitati ovde.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

Editors choice