Dakle, više su strogi nego čudni. Mislim, i oni čudni su isto strogi.
Zato što jedan put, koliko god čudan bio, strogo moraš da prekoračaš. Ne možeš da preletiš, ne možeš da se krećeš u skokovima, jer ako neki korak preskočiš, strogoća će te vratiti da premeriš koracima sve preskočeno.
Mesto sa koga si krenuo ne dodaje poene, ne daje popust, ne omogućava brže kretanje.
Ako ste početnik na početku puta, isto ćete ga prehodati kao i kad ste se natovareni iskustvom sa prethodnih puteva našli na početku nekog novog, ili čak nekog sličnog.
Ako počinjete sa 40 godina, isti broj koraka morate preći kao i onaj koji počinje sa 20.
Kreativni put, duhovni put, put biznisa, put svile… strogost gospodnja jednaka je za sve.
Prilično je kao u igrici, sa nivoima. Samo ne dobijate živote, a ni veštine koje će vam omogućiti da put preletite ili neke delove preskočite
Jer put je učenje. A svaki korak je nauk. I put ne garantuje nikakvo vreme za koje ćete ga preći, samo broj koraka. Ali ako se sapletete u prvih pet, vratite se na početak, pa opet.
Strogost puteva gospodnjih vam ne obećava da ćete put preći. Ne reklamira se popustom za prvih dvadeset koraka. Put će vas staviti na svako iskušenje, to je ono što možete očekivati. I jedino ako ne odustanete, možda ćete preći put – do sledeće raskrsnice. Jer na kraju puta ne čeka nagrada, slavlje, diploma, siguran posao, nego izbor narednog puta. Onog koji je sledeći nivo puta koji ste prešli.
Skoro kao igrica, sa skupljanjem novčića, dijamanata i koječega što vas motiviše da ponovite korake u kojima ste pogrešili i da nastavite dalje, do sledećeg nivoa.
Kako znate da ste na putu gospodnjem?
Po odsustvu lakoće. I po strogosti sa kojom vas put vraća na početak kad promašite korak.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
