Nisu samo nesrećne okolnosti, loši periodi i loši izbori ti koji nam zagorčavaju život i čine da se osećamo neuspešno, promašeno, umorno, izgubljeno i depresivno. Ponekad su to dobre, odlične i fantastične stvari o kojima imamo pogrešne predstave i koje nisu u skladu sa našom prirodom i sa onim što nas inspiriše i ispunjava.
Tako se dešava da imamo odličan posao, stabilnu vezu, bogat društveni život, prijatelje koji nas podržavaju, i brižnu porodicu, a da se svakog jutra budimo obeshrabreni i iscrpljeni, pitajući se šta nam, dođavola nedostaje, kad imamo sve?
Redosled životnih uspeha
Zna se kako treba da se živi. Prvo školovanje, pa posao, pa brak. Pa deca. Negde usput, za vreme školovanja i posla, trebalo bi da steknemo neko iskustvo u ljubavnom životu, ali ne preveliko, da pronađemo čoveka svog života i da se skrasimo. Onda, logično, dođu deca i život klizi po šinama kao oni zastrašujuće tačni japanski vozovi što liče na rakete. Da, u ovom škrtom rezimeu, ključna reč je “zastrašujuće”. Treba da igramo na sigurno, da budemo ziheraši, jer to je mudro i obezbeđuje dobitak, a ako taj dobitak iznosi samo 10 procenata, pa, to je bolje nego da smo sve rizikovali i 100 posto izgubili. Bolje za koga?
Za naše roditelje koji se brinu za nas, verovatno. I za naš strah od života. Ali, ako smo neotkriveni avanturisti, koje takozvana sigurnost zarobljava, sputava i ubija u pojam, kako ćemo neki sitan i siguran procenat sreće, zadovoljstva, napretka, ljubavi, harmonije…smatrati svojim uspehom?
