To što mnogo ljudi ima napade anksioznosti ili stidljivosti kad treba da komunicira sa nepoznatim ljudima, da traži uslugu ili informaciju, nije mnogo utešno. Tebi se čini da si totalni frik i da nikome nije neprijatnije među ljudima nego tebi.
Gledanje u oči je bolno i gotovo nemoguće
Kontakt očima kao deo ljubavne igre? Može, ali u potpunom mraku. Kad neko pokušava da te gleda u oči, ili čak insistira da mu uzvratiš pogled (gledaj me u oči) prožima te neprijatnost, strah, odbojnost. Šta oni to hoće da vide u tvojim očima, zašto zaviruju? Imaš osećaj da ti kroz oči stvarno gledaju u dušu, a ti njihove duše ni ne želiš tako prisno da upoznaš. To je kao kada bi svi išli goli i kad bi stalno morala da gledaš kako im svašta visi, skakuće, klacka i landara, svuda oko tebe.
Telefoni su apsolutni užas
Kako neko može tek tako da ukuca broj i da razgovara sa nepoznatim ljudima? Da zakaže kod lekara, da traži neku informaciju, da zakazuje sastanke i da zvuči sabrano i ljubazno. Ti uvek tražiš da neko to obavi umesto tebe i uopšte, razgovor telefonom te prilično izbezumljuje, čak i kad su bliske osobe u pitanju. Radije im šalješ poruke, odnosno, namoliš se da odgovoriš na njihove, kako te be bi zvali da te pitaju šta se dešava sa tobom.
Životinje su tvoji najbolji prijatelji
A tvoj ljubimac je verovatno neka mačka, ili ptica, koja ulazi u kavez kad hoće da spava, a inače ti čuči na ramenu. Životinje su najbolji prijatelji svakog pravog individualca, koji je iskusio koliko ljudi umeju da budu zahtevni, naporni, nezahvalni, neprijatni čak i onda kad im pružaš sve što od tebe traže i očekuju. Odnos sa životinjama lišen je svake komplikacije i svake prepreke u komunikaciji – što je paradoksalno, jer one ne govore. I nemaš nikakav problem da svoju mačku gledaš u njene lepe oči, jer tamo u potpunosti čitaš njeno raspoloženje i namere. Životinje jasnije i neposrednije komuniciraju svojim telom, pogledom i zvucima koje ispuštaju, nego što to čini ijedno ljudsko biće obdareno neverovatnom sposobnošću mišljenja i govora.
