Ako se složimo da je najvažnije voleti sebe – a to je ono što ćete pročitati u svakom tekstu koji se makar dotiče ličnog razvoja i u svakoj knjizi popularne psihologije, kao i u svakoj drugoj koju je napisao neki prosvetljeni guru – trebalo bi odnekud da počnete. Možda ste već fino napredovali u prihvatanju svojih slabosti i osvešćivanju svojih kapaciteta, ali uvek imamo šta da opraštamo sebi. Naročito sve ono što smo već uradili u nekim periodima ludila i nesvesti. I naročito ono što ćemo nastaviti da radimo, jer tako funkcionišemo. Uostalom, ne možemo ništa ni da korigujemo iz osećanja stida ili krivice, ali zato možemo sebi velikodušno da oprostimo – baš kao što bismo oprostili svakom drugom do koga nam je stalo.
Promašene veze
Sve naše veze su promašene? Pa, to pre svega nije istina. Iako su se možda sve okončale na sličan način, u svakoj ste nešto dali i primili i naučili. Možda je ta lekcija vrlo slojevita i komplikovana, pa se ponavlja. Ali, stekli ste iskustvo. U višem smislu, to je važnije nego vaš osećaj uspeha i lične sreće. Vreme je da prestanete sebi da zamerate zbog ponavljanja istog modela i istih grešaka, jer to nije konstruktivno. A oproštaj jeste. Dubok, istinski, sa puno ljubavi. Kao da ste sami sebe zagrlili iznutra. Možda ćete sledeći put napraviti pomak. A možda ne ni sledeći, nego kad budete spremni. Možda nikad ne budete spremni. Pa? To je vaš život i vaš način povezivanja sa ljubavnim partnerima. Besmisleno je da osuđujete sebe.
