Osveta se servira hladna, kažu poznavaoci. To znači da treba da budete vrlo talentovano zlopamtilo i da dovoljno dugo čekate da se pojavi krivina na kojoj će zašlajfovati osoba kojoj želite da se osvetite. Ili da planirate tu krivinu. Ali tada ste već psihopata, a ne samo zlopamtilo. Ali razmislite o prirodi života. Kolike su šanse da toj osobi koja vas je povredila i kojoj hoćete da vratite milo za drago, sve ide glatko i ravno i da ako je vi ne opametite, to sigurno niko neće učiniti? Mislim, u realnom životu, krivina koliko hoćeš i to tamo gde ih ne očekuješ, pa redovno izlećeš s puta. Da li je zaista potrebna vaša intervencija da ubrza karmu? Osim toga, osveta je loša karma, a toga vam svakako ne treba više nego što već imate.
Osećanje krivice
Ako vas je neko povredio, vi sigurno ne osećate krivicu zbog toga. Znate da je to njegova odgovornost, a možete da pretpostavite da se bar malo grize zbog toga. Ili malo više. Ne želite da stupate u neku radikalnu akciju osvete, pa da se posle vi osećate krivim. Nećete se dobro osećati na duže staze čak i ako toj osobi u trenutku besa, razočaranja i očajanja poželite sve najgore. Čuvajte svoje emocije i svoju stabilnost.
Zadovoljstvo zbog davanja
Onaj prizeman osećaj da ste nekome dali sve, a on vam uzvraća nožem u leđa i zato je zaslužio da se nađe u istoj poziciji, napustiće vas posle nekog vremena, kad se ohladite. Bes nije dobar savetnik. Tera vas da zaboravite koliko se dobro osećate zbog svoje sposobnosti davanja. Ako je ona u nekome izazvala njegove najgore slabosti i navela ga da zloupotrebi vaše poverenje, da vas izda i povredi, to je stvar njegovog kapaciteta za davanje. I vaša lekcija, naravno. Ne treba vam neko ko ne uzvraća zahvalnošću i davanjem – ili, ako vam treba, onda je to vaš posao, da dajete sve od sebe i ne pitate se zašto i kome.
