E, ‘ajde da se ne lažemo više. Isuviše smo pametni za to. I matori za to. I realno toga treba da te bude više sramota nego, na primer, da posle pijane noći završiš u centru grada šetajući sam, pijan i dalje, dok na sebi imaš uflekanu odeću. Čokoladne mrlje. A na ruci ti piše ščeketauček. I nemaš pojma da to znači klitoris na slovenačkom. Realno, tako je. Ne kapiram više smisao tog laganja. A i grize me savest pomalo. Onako divljački. Ali pomalo.
Koliko se mi lažemo sve ove godine, pa to je nenadjebivo. Znaš li ti to? Evo, recimo neko je rekao da ljudi praštaju sve, ali nikada uspeh. To je takva glupost. Evo, ja prvi ne bih pored uspeha oprostio ni prevaru ni izdaju. Ne volim te što su skloni čestom menjanju tabora. Ili kreveta, na primer. Ili ono kada si prokleto usamljen, a kažeš sebi da je to ustvari totalno vrhunski, jer nikome ne polažeš račune. Znaš… i mi smo ljudi. I to možda veći od svih drugih. Zato nam to i ovako teško pada. Mislim na to da budemo ljudi. To je ljudski. Savršeno nesavršenstvo.
Nisam ti rekao, al’ našao sam se pre neki dan sa ortakom i njegovom ženom. Polupijan. I uhvatim tu sebe kako se lažem da sam se promenio. Ustvari i dalje sam ona ista budaletina od pre. I to možda još komplikovanija nego što sam to nekada bio. Ovih dana mi svi baš to ponavljaju. Počinjem da verujem u to, samo da ne bih kojim slučajem slagao sebe po ko zna koji put. I realno, još uvek me muče neka sranja iz prethodnih godinu dana. A ovaj ortak kojeg sam ti malopre spomenuo, on je našao ženu svog života čoveče. I to mu se baš posrećilo. I verio se posle mesec dana. Tako se valjda živi za trenutak. Tako se valjda ne lažeš oko toga koga razumeš i ko te razume do koske. A deluje mi kao da je to jedino bitno. Bar nama.
Bilo bi isto dobro ako se ne bi lagali oko još par stvari. Recimo, ti i ja se redovno lažemo oko ostavljanja cigara, tih naših pijanstava i tako nekih totalno debilnih stvari. Nema smisla više da se zamaramo sa tim glupim stvarima. Ti mi često kažeš da sam divan. Zbunjuje me. A ti mi to ponoviš. Najgori sam prema sebi. A ti opet dodaš isto. Ma nisam, samo ti me ne znaš. I lažeš sebe da me znaš. Samo baš retki znaju nekoga toliko dobro da bi mogli da znaju da je on divan. A sve ostalo je samo lepljenje lažnih deklaracija na stvari. I ljude. I to me ponekad baš uplaši, da se ne lažemo.
Iskreno, mislio sam da će mi ovo teško pasti. A zapravo osećam veliko olakšanje. Stvarno nisam očekivao to. Ovo možda i bude najluđa vožnja za nas dvoje. I ne brine nas nimalo novi Zakon o saobraćaju, ograničenja, kazne, kamere i nepodmitljivi panduri. Mi vozimo najbrže što možemo. Koliko god ova naša kočija može da izvuče na tufnastim putevima, gde su tufne ustvari rupe. Samo se brinem da možda kojim slučajem mi ne lažemo sebe?
Istina je da je tebi teže. Ti moraš da priznaš i neke laži o stvarima o kojima ja nikada nisam lagao. Ali hej, bez tebe ja ne bih ni shvatio koliko sam kupovao sebe za sitne prevare. Ti si nam otkrila tu našu zajedničku falinku. Imaš sva autorska prava za to otkriće! Onda je natrčalo još par ljudi koji su to samo potvrdili. Pozitivni smo. Dve crtice na testu za trudnoću laži. Suze. Hej, trebalo bi da budeš srećna! Jer danas si upoznala nekoga izuzetno vrednog tvoje pažnje. Sebe. I ne laži više sebe, skroz bezveze ti stoji.
I evo, danas ja se odlučujem za istinu. Od danas samo istina. Evo ti odmah jedna. Živeti za danas je mnogo teže nego živeti za sutra. I to zato što te, kuda god se okreneš, sve podseća na to da sutra moraš da ustaneš i opet se izboriš za to da budeš pobednik na kraju dana. Al’ to je naš posao. I izguraćemo to do kraja. Dan po dan. Reč po reč. Noć po noć. Iz pobede u poraz i iz poraza u pobedu. Do kraja. Do istine. Dok negde u daljini još odjekuje glas Milana Mladenovića koji ti kaže : Pored mene, budi pored mene!
Nemanja Lukić je turista sa lažnim pasošem, nigde ne putuje bez cigareta i spiska knjiga koje bi trebalo da pročita. Zavisnik od nesnosne buke koja dopire iz njegovih slušalica. Neki misle da ume da crta i da je levoruk, ali to su samo neproverene glasine. Omijeni hobi: razbijanje šablona. Životni moto: “Ja da se zaljubim? Nemoguće!” Najveći životni neuspeh: zaljubio se sedam sekundi nakon izgovaranja prethodne rečenice.
