Prošlo je podne. Telo se budi, ali kapci su teški i nespremni da ugledaju svetlost dana. Neizvesno je da li će se ako otvoriš oči sve i dalje ljuljati kao na brodu, kao jutros kada si u sitne sate bezuspešno iznova pokušavao/la da ubodeš ljuč u bravu, pa si, odustavši, malo dremnuo/la prislonjen/a na ulazna vrata od gajbe. Kada te je vrat dovoljno zaboleo, nekako si se opasuljio/la i šatro razbesnevši se, sasvim slučajno, ipak dobio/la bitku sa bravom. Upade u stan teturajući se, i uprkos svim naporima da budeš izuzetno tih/a i neprimetan/na saplete se bar dva puta napipavajući po mrklom mraku najbrži put do kreveta. Ahhhh, kakvo olakšanje! Čari raznoraznih alkohola, koje si u sebe sasuo/la nazdravljajući sa svima u novogodišnjoj noći, taman su dovoljno popustile da ti ne bude zlo i da možeš na miru da se onesvestiš od umora, baš kao da sutra ne postoji.

Da li da ustanem ili da odustanem Sunce me probudilo, a u glavi ludilo…

Da li da ustanem ili da odustanem

Al’ ne lezi, vraže! Posledice sinoćnjeg ludovanja bude te pre nego što si se nadao/la, iliti, Ninovim stihovima rečeno: “Sunce me probudilo, a u glavi ludilo”. Konačno se izborivši sa neposlušnim kapcima, polako počinje da ti se vraća osećaj u utrnulim udovima, te nalaziš snage da se odvučeš tamo gde i car ide peške. Tamo se zadržiš neuobičajeno dugo jer ti pre svega treba vremena da se oporaviš od svog zastrašujućeg odraza u ogledalu, a nakon toga sigurno još jedno pola čuke da sa sebe spereš jedva vidljive ostatke od frajera/ribe koji/ja se sinoć u istom ambijentu veselo i energično spemao/la za doček. Sve u svemu, tipičan prvi januar i dobro poznati mamurluk koji sve teže podnosiš iz godine u godinu.

U glavi ti je mutno i očekuješ da će se to stanje produžiti do kasnog popodneva. Slabo se sećaš detalja od sinoć, ali i pored sve muke da se fokusiraš, prvi utisak je da ne žališ i da je bilo fenomenalno. Jer čemu život a da se baš nikad pošteno ne otkačiš? Slike u telefonu govore mnogo više i nameću nerasvetljena pitanja poput gde je ovo, s kim sam ovo…Poruke u telefonu nepovezane, te samo produbljuju misteriju sinoćnih događaja, ali ti mame osmeh. Mamurluk sporo jenjava i posle jedno sat vremena nepomičnog ležanja u tišini i najmanje tri jače kafe, nebrojeno čaša vode i sveže ceđenog soka, shvataš da se stanje neće popraviti tako lako, treba se dovesti u red za razne reprize, viđanja sa ljudima i slavlja koja jednostavno ne možeš i ne želiš da propustiš.

Nikad vise necu piti Sunce me probudilo, a u glavi ludilo…

Nikad više neću piti

Stoga preporučujemo manje poznate strategije trežnjenja:

Hladan tuš – Zadužite jednog od ukućana da vas bez griže savesti polije ‘ladnom vodom po glavi ukoliko vaše knjavanje preti da se nastavi do sumraka. To mora biti čvrst karakter koji vam neće popuštati i ko neće lično shvatiti rafal psovki svega po spisku. Zahvalićete se kasnije kada shvatite da vam je to baš trebalo.

Duga šetnja po hladnoći – Ma koliko vas mrzelo, pokrenite se da vas što pre prođu drhtavica i glavobolja. Od izležavanja vam može biti samo gore.

Pomoć prijatelja – Razradite mozak na kafi sa prijateljima sa kojima ste bili sinoć. Oni se takođe sećaju svega polovično kao i vi, pa ako se zajedničkim snagama usredsredite možda sklopite sve kockice. Ako metoda Hladan tuš ne pomogne, zadužite najboljeg prijatelja/icu da interveniše. Dva dobra šamara dići će vas iz mrtvih.

Jedite sve – Prvog januara nijedno pravilo ne važi, tako da jedite sve i na svakih 15 do 20 minuta. Klope će sigurno biti za puk vojske, a vi baš ništa ne odbijajte. Češći obroci povratiće vaš metabolizam u normalu, a ako budete imali sreće uslediće i češće posete toaletu što je ključni faktor za uspešno otrežnjenje.

Čitanje – U početku biće to nemoguća misija, ali budite uporni. Nema veze što ćete istu rečenicu pročitati pet puta i što će vam glava nekontrolisano padati. Čitajte sve dok se gusto kucani redovi ne izoštre. Ako vas štivo još i osvoji pa provedete dan čitajući, značiće to da ste izlečeni.

Da biste izbegli ceo ovaj cirkus, rešenje je naravno da uopšte ne pijete.

Srećna Nova godina!


Maša Lopičić je diplomirani filolog i novinar. Ljubitelj knjiga, filmova, pasa i visečasovnog kafenisanja s prijateljima. Vizionar i večiti borac protiv vetrenjača i nepravde.

Comments