Dan ima samo 24 sata, a podela na tri osmice – radno, slobodno i vreme za spavanje, odavno više ne važi. Potreba za egzistencijalnom stabilnošću od nas zahteva da radimo barem dva posla, a ambicija i građenje karijere traže još i više – posao zapravo nikada ne prestaje.
Poruka ženama koje samo što su osvojile svoje pravo glasa i egzistencijalne nezavisnosti, a htele su da sačuvaju neprikosnovenost doma i porodice, glasila je “ostavite posao ispred kućnog praga“. U današnje vreme ta mudrost je potpuno neodrživa.
Posao ostavljaju na poslu, samo oni koji su totalno bezbrižni – a to najčešće znači neambiciozni, nezainteresovani za posao, nedovoljno odgovorni i kompetentni i istovremeno situirani, tako da ne zavise od svog rada – ili oni koji kod kuće prelaze na drugi posao, pa jedan moraju da ostave pred vratima.
