svejetounasimglavama Sve je to u našim glavama

Ne samo Anđelinin muž iz snova

O čemu maštamo, a šta nam se dešava? Kad smo mali, naša mašta radi svašta. Zamišljamo kako ćemo jednog dana odrasti i imaćemo savršen život, potpuno drugačiji od života naših roditelja, komšija i rođaka. Imaćemo lepu, veliku kuću, kućnog ljubimca kao iz bajke, baštovana i kućnu pomoćnicu. Garderober od četrdeset kvadrata, dupke pun najmodernijim krpicama i cipelicama. Imaćemo i super auto, koji nećemo deliti sa mužem. A muž će nam biti mešavina Džonija Depa, Breda Pita i Džordža Klunija – sa mozgom Ajnštajna. Pažljiv, nežan i muževan istovremeno. Radićemo najzanimljiviji posao na svetu, po mogućstvu jako važan za opstanak čovečanstva, koji će nas ispunjavati i usrećivati iz dana u dan. Bićemo zgodni i lepi. Finansijski problemi za nas neće postojati, sve će nam ići od ruke i svaku prepreku ćemo preskakati sa lakoćom, kao od šale. Međutim…

Kada smo odrasli i kada dobro pogledamo oko sebe – ko smo, šta smo i gde smo – shvatimo da smo zilion milja daleko od prvobitne zamisli svog života. Jednostavno nismo glavni junaci filma koji smo kao deca režirali. To nas ne sprečava da, i danas kada smo, kao, odrasli, nastavimo da režiramo najdivnije filmove u svojim glavama, sa nama samima u glavnim ulogama.

Stručnjaci kažu da se ljudima događa ono o čemu razmišljaju, jer sve ide iz glave. To se zove “kreativna vizualizacija” – pretvaranje snova u stvarnost. Ipak, stručnjaci za “kreativnu vizualizaciju” upozoravaju da nije dovoljno samo maštati, već da moraju da se koriste posebne tehnike kako bi vaši snovi postali java.

Dakle, ako nešto zamišljate dugo i ako to zaista želite, a još je i obogaćeno pozitivnim emocijama, ostvariće vam se. Ne znam… Ranije sam silno, silno, presilno želela da budem najbolja drugarica Britni Spirs i da se udam za Rikija Martina. Maštala sam o tome danonoćno i bila sam ubeđena kako bi to bilo super i kako bi me usrećilo najviše na svetu. Pri tom su te misli, naravno, bile pozitivno naelektrisane, ali ipak nekako nisam uspela da ih “vizualizujem”. “Kreativna vizualizacija” izgleda nije svemoćna, radi samo u određenim, da ne kažem realnijim, slučajevima.

Onda sam se setila da sam se, dok sam išla u školu, mnogo puta pretvarala da sam bolesna kako ne bih otišla na časove tog dana. Toliko sam želela da se razbolim i izbegnem nastavu, da sam se redovno posle par dana zaista razboljevala. Sa sve temperaturom i crvenim grlom. Što baš i nije pozitivno, ali ovde se ta “vizualizacija” uspešno pokazala.

Zato je dobro da neko vreme vežbate svoje mentalne sposobnosti, koncentraciju i pažnju i da razvijate “kreativnu vizualizaciju“. To je stvaralački rad na psihomentalnom nivou i, ako u njega uložimo dovoljno svog kreativnog potencijala, on može znatno poboljšati naš lični razvoj, kako na materijalnom, tako i na emotivnom, mentalnom i duhovnom planu.

Svakako da pomoću ove tehnike nećemo uspeti da upoznamo Breda Pita i postanemo predsednik države, Mis univerzuma ili vlasnik ostrva u Okeaniji, ali bar možemo svoje pozitivne misli da usmerimo na sadašnjost i da odatle crpimo pozitivnu energiju, kojom ćemo ispunjavati svaki novi dan.


Marija Ivanov je studentkinja novinarstva i veliko dete, koje odbija da odraste. Možda ponekad ne zna šta hoće, ali uvek zna šta neće. Ona živi svoj život i pušta druge da rade to isto.

Editors choice