Uvek ćemo se lako i brzo naviknuti na lepo. Još brže zaboravićemo da uživamo i cenimo ono što dobijamo od drugog bića, iskreno i neupitno. Fokusiramo se na negativno, zaobilazeći misli koje nas podsećaju na svakodnevne draži bez kojih ne bismo mogle i koje često potcenjujemo. Da li je to doručak u krevetu? Ili možda njegova hrabrost koja te vodi kroz najveći strah? A možda je…
Možda je to njegov večiti dečački duh?
Pogled, iskren i direktan.
To što misli o tebi i za tebe.
Razume da te ne razume.
Opuštenost i slobodan duh.
Skrivene čeznje kojima te uskraćuje i neskrivene kojima te obasipa.
Umeće da upotrebi bele laži u crnom trenutku.
Izgovorenu reč po notama tvoje muzike.
Želju da pokori svet za tebe.
Ako ne uspe da ti skine zvezdu sa neba, reći će ti da je najlepša u tvom oku. I misliće tako.
Poljubac u kosi.
Njegov racio u trenutku tvog ludila.
Zajedničko ludilo i bezbriga za sutra.
Osmeh podrške.
Što nosi život na usnama.
Dokazivanje ljubavi bez klišea.
Kad si tužna, razveseli te.
Kad ti se plače, nasmeje te.
Zagrljaj u kom se izgubiš bez potrebe da se vratiš.
Način na koji izgovara tvoje ime.
Što te je naučio da živiš u harmoniji.
Čuje tvoju molitvu, iako je šapućeš.
Kad te uspava zagrljajem, a probudi poljupcem.
Ubrao te je tako da nastavljaš da rasteš.
Nadahnjuje te.
Tvoj je glas kada ostaneš bez njega.
Pokazao ti je boju ljubavi.
Uz njega se ničega ne bojiš.
Igra sa tobom iako ne zna korake.
Leti sa tobom preko vremena i mašte.
Pruža više od trenutnog, u trenutku.
Pomaže ti da uvidiš istinu.
Uvek je uz tebe i kada je daleko.
Tvoje loše pretvara u dobro.
Vidi najbolje u tebi.
Zna otkucaje tvoga srca.
Ženo, pusti "Rintam" od Joksimovića!
Dragana Janković je umetnik, konceptor, postmodernista, humanista, vajar i tako dalje… I tako dalje. I pre dnevnika i posle dnevnika sluša Dženis Džoplin, a u pauzi isključivo Betovena i Baha. Zna da je jedinstvena, kao i svi ostali. Katarina Anđelić Cakana wannabe. ”Takva sam kakva sam, takva mi je ćud. Kada mi je smešno, prsnem u smeh lud”.
