Jedan od najlepših komplimenata koji možete uputiti jeste pohvaliti nečiju kreativnost. Time se uručuje priznanje za nešto maštovito, neobično, dovitljivo. Mnogi bi rekli kako je biti kreativan stvar urođenog stanja svesti, ali drugi veruju kako se kreativnost nadograđuje i vežba.
Iako većina povezuje kreativnost sa nekim pozitivnim i lepim činom, opovrgnućemo ga, dodajući da i maestralne pljačke mogu biti tumačene kao kreativno delo. To znači da kreativnim ne možemo smatrati samo ono lepo već i mnoštvo drugih visprenih i nesvakidašnjih izuma i dela, pa makar se ona kosila sa postojećim etičkim normama.
Koliko puta ste osmislili ideju i sebe iznenadili količinom kreativnosti uloženoj u njenu realizaciju? Imate li u vašoj okolini osobu zaduženu za veličanstvene dosetke i neobična rešenja? A da li ste se ikada osećali kao potpuni pragmatik bez mogućnosti da pokrenete kreativnost u sebi?
U nastavku teksta saznajte nekoliko zanimljivih činjenica u vezi sa kreativnošću, otkrijete od čega zavisi vaša kreativna snaga i šta može biti glavni opstrukcioni faktor vaše kreativnosti.
Biti kreativan znači igrati se idejama
Fizička aktivnost je istovremeno i mentalno razgibavanje, pa shodno tome utiče na povećanje kreativnog potencijala.
Da bi se nešto smatralo kreativnim, pored toga što je novo i originalno, mora da bude i primenjivo.
Plava je boja koja pospešuje i pojačava kreativnost.
Stres uništava kreativnost. Osobe izložene stresu ispoljavaju niži stepen kreativnosti.
Svaki vid ograničenja, poput vremenskog roka ili vezanosti za određeno mesto, utiče na smanjenu kreativnu aktivnost.
Nagrade su loš stimulans kada je u pitanju kreativni rad, pa osobe koje očekuju benefit pokazuju manje kreativnosti u odnosu na osobe koje ne očekuju nagradu.
Kreativnost i inteligencija nemaju nikakave veze. Osoba sa niskim koeficijentom inteligencije može pokazati izrazitu kreativnost, i obrnuto.
Verovali ili ne, neka istraživanja su pokazala kako su osobe sa ispoljenom kreativnošću neiskrenije od osoba sa niskim kreativnim učinkom. Naime, postoje čvršće veze između kreativnosti i neiskrenosti nego između kreativnosti i inteligencije.
Kreativni ljudi imaju loše liderske osobine. Zapravo, kreativne osobe su najpre vizionari, a tek onda praktičari.
Levoruke osobe češće ispoljavaju vanrednu kreativnost i koriste širi dijapazon reči u odnosu na dešnjake.
Kreativci bolje pamte svoje snove i češće sanjaju u boji.
Bilingvisti i multilingvisti pokazuju veću kreativnu sposobnost.
Kreativnost nije samo u vezi sa umetnošću. Naprotiv, kreativnost se ispoljava u svim oblastima od svakodnevnog života do naučnih dostignuća.
Osobe koje se služe svojom kreativnošći na poslu su zadovoljnije ovim segmentom života od onih koji ne pribegavaju ovoj metodi.
Nataša Delač voli ljude, smeh do suza, igranje igrica i prvu jutarnju kafu. Za nju, najlepši je osećaj kada prvi put u godini vidi more. Obožava putovanja, čaroliju i čuda.
