Sve, sve, ali bez njih nikako (II deo)

Sve, sve, ali bez njih nikako (II deo)

Kao što je rečeno u prvom delu, svaka nova televizijska sezona donosi malo šta novo, ali zbog toga je uvek interesantno pratiti poznate autore u novim ulogama ili, kako se to precizno kaže, – projektima.

Lea Kiš

lea Sve, sve, ali bez njih nikako (II deo)

Svi hejteri u studio na kolenice i bećarac!

Baš se promangupirala. Pamtimo je kao uredno očešljanu i sramežljivu novinarku RTS-a, koja je sve radila po PS-u. Svaki prosečan vernik Prvog programa državne televizije gledajući njene emisije poželeo bi baš takvu ćerku ili snaju. Onda se dogodio transfer i desilo se nezamislivo – i Lea je popinkila. Ipak, u njenom slučaju to nije poprimilo drastične razmere. Hoću da kažem da joj je haljina još uvek na mestu, bretele ne lete okolo, skraćivanja dužine nije bilo, a i brak je sačuvala. Brojni hejterski klubovi koji je uhode po Internetu uglavnom joj zameraju na visoko podignutim reglerima, uvek istim gostima u emisiji i upadljivom odsustvu sadržaja iste. A čini se da je sve tu – i ruska salata i Stanojka Bodiroža Ćana i šampon od algi i Raka Radović i karaoke mašina i Saša Matić pred njom i škembići u saftu i Ekstra Nena.  Ekstazu ili kulminacijsku u dramaturgiji Leinog popodneva predstavlja njen nekontrolisani urlik usled, valjda, iskrenog oduševljenja, kada nekog gosta u nagradnoj igri poliju vodom. Da li je Lea u detinjstvu bila predozirana skečevima Benija Hila ili je vlaženje (ladnih trajni i tarzanki) prosto veseli – nikada neće biti razjašnjeno do kraja. U svakom slučaju doktorka nauka u najavi ozbiljno je frustrirana samo jednom činjenicom. Njen najuspešniji gost do sada, kome je bukvalno povukla nogu, je dečko koji radi na konkurentskoj televiziji, ima vrlo gledan šou, a Leu je rado viđao samo dok je taksirao.

Snežana Dakić Mikić

snezana dakic Sve, sve, ali bez njih nikako (II deo)

I Velja Ilić je u trendu, zar ne?

Što više kuburi sa rejtingom, to je nedostupnija. Ipak, i dalje se održava u programskoj šemi pa makar prebrojavala Stoji trbušnjake u teretani ili raspitivala se šta Indira Radić misli o poligamiji i poziciji G tačke. Vremena su surova, a slučaj Sneki Daki ilustruje interesantan paradoks. Dok je u Miloševićevoj eri, u jeku embarga, promovisala modne trendove razvijenog sveta, danas, kada je život u trendu koliko-toliko dostupan i to izvan crnog tržišta, Snežana se bavi guglovanjem Grandovih pevača kako bi se spremila za emisiju. Ipak, i dalje besprekorno odevena i zaista u trendu što posebno iritira modne komentatore poznate samo čitaocima tabloida. Činjenica da je nedavno ugostila Jovana Marića, intresujući se za njegov uvek opširni i nikad do kraja elaborirani doživljaj sveta, ozbiljno je zabrinula iskusne poznavaoce televizijskih prilika koji su u tome videli anticipaciju sudbine Ruške Jakić. Tokom prošle sezone Sneki je uspela i da intervjuiše Velju Ilića u njegovom domaćinskom bazenu što Jelena Bačić Alimpić nikada nije uspela da joj oprosti. Kod nje je Velja uvek dolazio suv i zakopčan. Razljutila je i dojučerašnju koleginicu Biljanu Obradović zbog previše slične špice za emisiju. U legendarne trenutke kolaža “U trendu” spada i deo iz prastarog intervjua sa Jelenom Karleušom koja je, smirujući svog šar peja isprovociranog kamerom i prisustvom Sneki Daki rekla: “Tajrone, smiri se, pruži šapu teta Sneži”.

Olivera Kovačević

olivera Sve, sve, ali bez njih nikako (II deo)

I oni koji je najviše osporavaju maštaju da izbaci kućni video

Pojavila se u pravom trenutku. Nakon rušenja TV Bastilje i demokratizacije Pinka, atraktivna i dugonoga Olivera ponudila je auditorijumu originalan koktel – mućkalicu politike i estrade. Ili politike sa estradnim pristupom odnosno estrade maskirane u politiku. Sad, kako ko doživljava stvari, ali u svakom slučaju vrlo autentično ne samo zbog toga što je Olja sačuvala svoj izvorni akcenat  nego i zbog toga što je estrada ovde sve, a ozbiljne politike decenijama nije ni bilo. Na sreću autorke i njenih poslodavaca ispostavilo se da političarima ovaj model baš dobro stoji, odnosno da u skoro svakom od njih čuči prikrivena estradna zvezda pa im je više nego leglo Oliverino podvriskivanje i mamljenje u klopku. Bilo kako bilo, njene emisije su piplmetar dovodile do usijanja, a bez obzira na to što je gotovo svaka druga ličila na veselo veče u nekoj srećnoj mada ne baš prefinjenoj zemlji, ona je svom poslu uvek ozbiljno pristupala. Poznata po odličnoj informisanosti i britkom jeziku nikada nije izgubila kontrolu nad svojim problematičnim gostima, a većina članova svih dosadašnjih demokratskih vlada  se pred njom ozbiljno znojila i zaplitala jezikom. Sve je to urodilo transferom decenije na blaženopočivšu BK, naslovnom stranom prvog srpskog Plejboja (Playboy), te trenutne visoke pozicije na Javnom servisu Srbije. Tabloidi su uspeli da je uslikaju u toplesu, ali nikada da ponude nešto više o njenoj intimi. Još jedan dokaz da i u pogledu žute štampe sve zavisi od stava potencijalne mete. Sa Oliverom Kovačević je još uvek sve ostalno na da, ne ili možda, zbog čega nikada nije prestala da bude interesantna čak i onima koji nemaju pojma šta je Zakon o restituciji i čime se zapravo bavi Mirko Cvetković.


Milan Nikolić po jutru zna da li će tog dana nešto pisati ili neće. Smeh, dugometražni espresso i zagledanost u lepotu tog komadića sveta između kaldrme Kosančićevog venca i pločnika Rajićeve ulice najčešće su dovoljni da zamene reči ili da im otvore put do nestrpljivih prstiju koji halapljivo čekaju da se razlete po tastaturi. To je taj lični EKG, carpe diem, način da se suvoparna proza dramatizuje, a bestrasno zameni punim životom. Zbog toga je zamisliv bilo gde, ali nikada bez sprave za pisanje u krilu. Uvek u potrazi za nečim novim u sebi, ali ohrabren jer najviše veruje Tomasu Manu koji je negde zapisao: “Samo su hulje skromne, zar ne?”