Tajne Beograda: Hram Svetog Save

Tajne Beograda: Hram Svetog Save

Kada se noć spusti na Beograd i upale mnogobrojna svetla velegrada, visoko na horizontu zablista veličanstvena silueta Hrama Svetog Save. U blizini mesta gde danas stoji hram, najverovatnije na nekoliko stotina metara udaljenom Crvenom krstu, Sinan paša je 1595. godine spalio mošti duhovnog oca Srbije, Svetog Save. U buktinji koja je gorela nad Beogradom turski velikaš je želeo da uništi duh i slobodarsku tradiciju srpskog naroda. Mošti svetitelja su izgorele, ali ne i duh slobode i srpstva.

slika 15 Tajne Beograda: Hram Svetog Save

Hram Svetog Save je podignut na placu koji je Srpskoj pravoslavnoj crkvi poklonio sveštenik Miloš Simonović

Dva veka kasnije Srbi su snagom svog oružja povratili davno izgubljenu slobodu. Nova država je građena na srednjevekovnim temeljima, tradiciji Nemanjića i svetosavlja. Godine 1895. Osnovano je Društvo za podizanje hrama Svetog Save na Vračaru. Ugledni Srbi, članovi Društva, želeli su da podignu velelepni pravoslavni hram i obeleže mesto koje je bilo jedan od simbola stradanja Srba pod Turcima. Posle neuspelog konkursa za izradu projketa 1905. godine i decenije ratova iz kojih je Srbija izašla kao deo ujedinjene države Južnih Slovena, raspisan je novi konkurs 1926. godine. Među mnogobrojnim radovima kao najuspešniji izabran je projekat arhitekte Bogdana Nestorovića. Odlučeno je da se izrada konačnog projetka poveri njemu i još jednom vrsnom arhitekti, Aleksandru Deroku, koji je važio za odličnog poznavaoca srednjevekovne umetnosti.

slika 22 Tajne Beograda: Hram Svetog Save

Hram Svetog Save je podigut na najvišem gradskom platou i dominira siluetom modernog Beograda

Gradnja hrama je započeta 1935. godine. Srušena je mala crkva podignuta 1895. godine, a njen materijal je iskorišćen u gradnji jednobrodne crkve Svetog Save koja danas stoji sa desne strane hrama. Kamen temeljac je položen četiri godine kasnije u okviru svečanosti za koju savremenici beleže da je bila najvelelepnija koju je Beograd ikada video. Do okupacije Srbije u Drugom svetskom ratu podignuti su temelji i zidovi visine između 7 i 11 metara. Po dolasku Nemaca radovi su stali, a gradilište pretvoreno u auto-parking.  Završetak rata doneo je promenjene odnose u srpskom društvu. U novoj, komunističkoj državi, nije bilo mnogo mesta za religiju i tradicionalne vrednosti. Prostor gradilišta je korišćen za smeštaj vojne mehanizacije a potom kao skladište za više beogradskih preduzeća. Ideja o gradnji hrama ostala je živa samo u redovima crkve koje je bila skoro bez ikakvog uticaja na državnu vlast. Promene u društvu početkom osamdesetih donele su nagoveštaj da bi gradnja hrama konačno mogla biti nastavljena. Posle 88 odbijenih molbi koje je patrijarh srpski German uputio gradskim vlastima, 1984. godine donesena je odluka da se izgradnja hrama nastavi. Za protomajstora je imenovan arhitekta Branko Pešić, autor projekta Beograđanke. Slavni i svetski poznat arhitekta odrekao se celokupnog honorara i sam prikupio značajna sredstva za podizanje hrama. U nedelju, 12. maja 1985. godine, služena je svečana liturgija u čast nastavka gradnje Hrama Svetog Save posle više od 40 godina. Liturgiji je unutar zidova hrama prisustvovalo 12 000 ljudi, a još 80 000 se okupilo u porti. Srbija se vraćala tradiciji i korenima, nezadovoljna onim što je dobila tokom pola veka komunističke Jugoslavije.

slika 33 Tajne Beograda: Hram Svetog Save

Krst visok 12 metara i težak 4 tone postavljen je na kupolu koja se nalazila na zemlji, pre nego što je uz pomoć specijalnih, za tu priliku konstruisanih hidrauličnih dizalica podignuta na 40 metara visine

Sledećih nekoliko godina, do početka nesrećnih devedesetih, bili su labudova pesma SFRJ. Ljudi su živeli iznad svojih mogućnosti, sport i kultura su cvetali, ali svima je bilo jasno da je mnogo od toga iluzija i da se bura sprema. Za gradnju hrama ovo je bilo srećno vreme. Izvedena je većina grubih radova i monumentalna građevina je dobila svoje konačne obrise. Divljenja vredan poduhvat bilo je podizanje 4000 tona teške kupole koja je predhodno izgrađena na zemlji. Uz prisustvo više od 2000 naučnika iz celog sveta kupola je podignuta na 40 metara visine. Na nju je postavljen pozlaćeni krst visok 12 metara, najveći na bilo kojoj pravoslavnoj građevini na svetu. Baš kada se zahuktala, gradnja je ponovo stala, 1989. godine. Usledila je decenijska pauza. U godinama ratova, krize i nemaštine hram je ponovo čekao neko bolje vreme. Novi milenijum doneo je novu nadu Srbiji. U danima poleta 2000. godine ponovo je nastavljena i gradnja hrama. Većina spoljnih radova je završena, uređen je Svetosavski park, postavljena zvona, podignuta nova zgrada Patrijaršije. Hram je postao prepoznatljiv simbol modernog Beograda, ponos njegovih građana bez obzira na versku pripadnost.

slika 44 Tajne Beograda: Hram Svetog Save

Hram je danas prepoznatljiv simbol modernog Beograda

Izgradnja Hrama Svetog Save još uvek nije završena. Rad na unutrašnjem uređenju i ukrašavanju će potrajati decenijama. Istorija je pokazala da se beogradski Skadar na Bojani gradio u onim godinama kada je Srbija išla napred, možda sporo i polako, ali napred. Ostaje nam da se nadamo da gradnja u narednim godinama neće ponovo stati…

slika 54 Tajne Beograda: Hram Svetog Save

Hram uvek bdi nad usnulim Beogradom


Petar Ristanović je budan noću, jer je grad pod senkama mnogo lepši nego ogoljen dnevnim svetlom. Kad god zažmuri, vidi svet kakav bi voleo da bude i opsednut je traganjem za čarobnom kombinacijom reči koja će ga stvoriti.