Tajne Beograda: Kuća cveća – večni dom poslednjeg jugoslovenskog vladara

Tajne Beograda: Kuća cveća – večni dom poslednjeg jugoslovenskog vladara

U Kući cveća na Dedinju sahranjen je maršal Josip Broz Tito, vrhovni komandant partizanskih odreda u Drugom svetskom ratu, revolucionar i državnik, bonvivan i plejboj, doživotni predsednik SFR Jugoslavije. Preminuo je u Ljubljani 4. maja 1980. godine. Čitava Jugoslavija bila je preplavljena scenama tuge i očaja koje danas liče na loše režiran holivudski film. U Splitu, igrači fubalskih timova Hajduk i Crvena Zvezda kao deca su ridali na terenu. Pridružilo im se preko 30,000 navijača na tribinama. Ljubi su plakali na ulicama gradova širom države. Domovina Bratstva i jedinstva bila je u suzama.

Kovčeg sa Titovim telom sutradan je stigao u Beograd. Položen je u auli Skupštine Jugoslavije, gde su u naredna tri dana građani u mimohodu odavali počast preminulom šefu države. Svi zaposleni su bili u obavezi da prođu pored kovčega sa telom voljenog lidera. Na red se čekalo i po 20 sati. Lekarske ekipe su danonoćno pružale pomoć ljudima kojima bi pozlilo u kilometarskim redovima. Bilo je i onih koji su tugu za premunilim maršalom iskazali tako što su peške prešli na stotine kilometara da bi mu odali poslednju počast.

Četiri dana pošto je preminuo, 8. maja 1980, Tito je, po sopstvenoj želji, sahranjen na Dedinju, u zimskoj bašti, koja mu je služila za rad i odmor. Sahrani je prisustvovalo preko 200 državnika ispred 127 država sveta i preko 700,000 građana. Bio je to poslednji put da se toliko svetskih lidera skupilo u Beogradu. Kamere Televizije Beograd prenosile su tok sahrane, ali trenutak spuštanja kovčega u grob nije snimljen, pa je to podstaklo teorije zavere prema kojima Tito nije sahranjen u Beogradu. Preko groba je postavljena bela mermerna ploča, bez bilo kakvih simbola, samo sa imenom i partijskim pseudonimom pod kojim je postao slavan.

2. Državnici odaju poseldnju počast Titu Tajne Beograda: Kuća cveća – večni dom poslednjeg jugoslovenskog vladara

Državnici odaju poslednju počast Titu

Kuća cveća je bila deo memorijalnog kompleksa koji je otvoren 1982. godine. Pored nje, deo kompleksa su bili i Muzej 25. maj, Bilijarnica, Lovačka kuća, Stari muzej, Vila Mir i rezidencija u Užičkoj 15. Po raspadu države raspao se i memorijalni kompleks. Iz kompleksa je prvo izdvojena luksuzna Titova rezidencija u koju se uselio Slobodan Milošević. Ubrzo po raspadu države, svi su zaboravili “najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti”. Sirena koja je svakog 4. maja oglašavala minut ćutanja prestala je da svira. Nestali su i pioniri, a bratsvo i jedinstvo je zamenio krvavi rat.

3. Muzej 25. maj Tajne Beograda: Kuća cveća – večni dom poslednjeg jugoslovenskog vladara

Muzej 25. maj

Kuća cveća je danas deo Muzeja istorije Jugoslavije. Može se posetiti svakog dana osim ponedeljka. Cena ulaza je 200 dinara. Pored Titovog groba okruženog zelenilom i cvećem posetioci mogu videti njegovu radnu sobu u kojoj se nalazi izuzetnio luksuzni izrezbareni sto, dar delgacije iz Makedonije. Tu je i Titov portert, rad autora Safeta Zeca, kao i deo lične biblioteke.

 Tajne Beograda: Kuća cveća – večni dom poslednjeg jugoslovenskog vladara

U sledećoj prostoriji se nalazi kineski salon, a posebno je zanimljiva izložba preko 2200 štafeta kojima je do 1987. godine obeležavan Dan mladosti. Po završetku Drugog svetskog rata, u cilju izgradnje kulta ličnosti i jedinstva države, svake godine bezbroj lokalnih i regionalnih štafeta slivale su se u tokove glavnih štafeta. Na Titov rođendan, 25. maja, Štafeta mladosti je predavana u maršalove ruke na velikoj svečanosti na stadionu JNA u Beogradu. Broj nosilaca štafete bio je veći od milion, a izrada same štafete poveravana je istaknutim umetnicima pa neke od njih predstavljaju prava remek dela.

5. Neke od štafeta Tajne Beograda: Kuća cveća – večni dom poslednjeg jugoslovenskog vladara

Neke od štafeta

Kuću cveća svake godine poseti nekoliko hiljada ljudi. Posebno interesovanje vlada 25. maja, kada Titov grob obiđe veliki broj jugonostalgičara iz svih država bivše Jugoslavije. Ipak, to je malo prema broju gostiju koji bi mogli da posete muzej sa malo truda i angažovanosti nadležnih. Prezir prema komunističkoj prošlosti nije smetao Česima da u Pragu otvore Muzej komunizma i zarađuju novac od radoznalih posetioca. Beograd nije video sovjetske tenkove na svojim ulicama kao Prag 1968. godine. Izgleda da je mržnja prema komunizmu samo izgovor za nemar nadležnih koji dozvoljavaju da još jedna potencijalna turistička atrakcija u Beogradu leži zaboravljena.


Petar Ristanović je budan noću, jer je grad pod senkama mnogo lepši nego ogoljen dnevnim svetlom. Kad god zažmuri, vidi svet kakav bi voleo da bude i opsednut je traganjem za čarobnom kombinacijom reči koja će ga stvoriti.