Tajne Beograda: Pobednik

Tajne Beograda: Pobednik

Priča o beogradskom Pobedniku započeta je pre tačno jednog veka konkursom za preuređenje platoa na Terazijama 1911. godine. Na konkursu je pobedila Jelisaveta Načić, prva žena arhitekta u Srbiji. Njen projekat predvideo je da dva kolovoza na Terazijama budu međusobno podeljena prostorom za fontanu sa dva manja skvera. Prostor je raščišćen tako što su posečeni stari jasenovi, a Terazijska česma izmeštena na Topčider, odakle je vraćena ispred hotela “Moskva” tek 1975. godine.

slika 16 Tajne Beograda: Pobednik

Spomen fontana trebalo je da zauzme centralno mesto glavnog beogradskog trga.

Nova fontana je trebalo da bude simbol slobode i pobede nad Turcima posle petovekovnog ropstva. Izrada je poverena vodećem jugoslovenskom vajaru Ivanu Meštroviću, autoru spomenika Neznanom junaku na Avali i spomenika jugoslovensko-francuskom prijateljstvu na Kalemegdanu. Umetnik se rado prihvatio posla i osmislio spomen-fontanu od granita i bronze u čijem centru je trebalo da se nalazi stub sa statuom junaka-pobednika na vrhu. Početak Prvog svetskog rata prekinuo je tek započete radove. Model skulpture visoke četiri i po metara, sa mačem u desnoj i orlom u levoj ruci, otpremljen je u Češku pred sam početak ratnih sukoba.

slika 26 Tajne Beograda: Pobednik

Obnažena statua Pobednika naišla je na revolt beogradske varoši.

Po završetku rata izlivena bronzana figura konačno je stigla u Beograd, ali u teškim posleratnim danima nestašice i besparice malo ko je mislio na započeti spomenik. Kip je ležao zaboravljen po podrumima i skladištima sve do 1927. godine. Tada je konačno odlučeno da se statua postavi na predviđenom mestu na Terazijama, na stubu, bez fontane za koju su nedostajala sredstva. Teško da je neko mogao da očekuje revolt Beograđana koji je usledio! Javnost je bila zgrožena obnaženom muškom figurom na centralnom gradskom trgu. Govorilo se kako će prizor loše uticati na moral srpskih devojaka - dame su sklanjale pogled kada bi šetale trotoarom, dnevni listovi negodovali jer je po njima simbol srpske pobede morao da ima šajkaču i opanke, drugi su zamerali na smeru u kojem je okrenuto lice Pobednika. Svi su imali po neku primedbu na tek postavljeni spomenik. Pojedini pripadnici beogradske intelektualne elite ustali su u zaštitu umetničkog dela, ali njihovi glasovi izgubili su se u zaglušujućoj buci negodovanja beogradske čaršije. Pobuna javnosti je bila toliko burna da je oformljena komisija koja je trebalo da presudi o sudbini Pobednika. Konačnu odluku doneo je sud beogradske opštine koji je odlučio da se statua izmesti na prostor gornjeg grada na Kalemegdanu, sada kao simbol “ujedinjenja Južnih Slovena”.

slika 35 Tajne Beograda: Pobednik

Spomenik zamišljen kao simbol pobede nad Turcima preimenovan je u simbol ujedinjenja Južnih Slovena.

Spomenik koji je danas simbol modernog Beograda smešten je na Kalemegdanu kako bi se sklonio podalje od očiju tradicionalno nastrojenih Beograđana. Odlučeno je da se kip postavi na 17 metara visok stub, ne da bi se bolje video, već da bi se skrilo nago telo junaka. Pobednik je svečano otkriven 7. oktobra 1928. godine, na datum desetogodišnjice proboja Solunskog fronta. Povorka Beograđana slila se na bedeme kalemegdanske tvrđave da bi prisustvovala svečanom trenutku otkrivanja spomenika. Statua koja je u početku naišla na žestoko protivljenje polako je prihvaćena. Građani slobodarskog grada prihvatili su Pobednika kao simbol otpora i pobede nad svim zavojevačima koji su napadali Beli grad. Spomenik je postao čuvar grada koji bdi nad ušćem Save u Dunav, gordo uzdignutog čela, prkosan i spreman da se suprotstavi svakom ko se usudi da naudi Beogradu i Srbiji.

slika 57 Tajne Beograda: Pobednik

Pobednik je simbol modernog Beograda.


Petar Ristanović je budan noću, jer je grad pod senkama mnogo lepši nego ogoljen dnevnim svetlom. Kad god zažmuri, vidi svet kakav bi voleo da bude i opsednut je traganjem za čarobnom kombinacijom reči koja će ga stvoriti.