Tajne Beograda: Pod krošnjama Beograda

Tajne Beograda: Pod krošnjama Beograda

Beograd žuri. Buka na ulicama, kolone vozila, nervozni ljudi. Svi su zaokupljeni brigama, problemima. Ljudi ne primećuju lepe stvari ni kada prođu pored nih. Svakoga dana na stotine Beograđana uđe u Maxi Exclusive na Slaviji. Verovatno niko do njih ne obrati pažnju na prelepi hrast lužnjak, stabla ogradjenog niskom ogradom. Krošnja – široka devetnaest metara – pruža se iznad velikog dela Cvetnog trga. To je poslednje stablo velike šume hrasta i jasena koja je nekad postojala na Vračaru. Šuma je posečena, a na njenom mestu izgrađena pijaca i prva samoposluga u Beogradu. Stablo je danas zaštićeno zakonom i predstavlja poslednju uspomenu na vreme kada je asfaltni Beograd počeo da se širi izvan granica turske kasabe.

slika 110 Tajne Beograda: Pod krošnjama Beograda

Hrast lužnjak na Cvetnom trgu je poslednje stablo nekada bujne šume

Krošnje drveća u Beogradu kriju mnoge tajne. U hladu visokog drveća Topčiderskog parka, na početku Rakovačkog puta, pomalo zaboravljen, nalazi se konak kneza Miloša. Knez ga je 1834. godine podigao kao mesto za odmor i boravak kada bi ga državne obaveze iz Kragujevca dovele u Beograd. Izgradnju je poverio Hadži Nikoli Živkoviću, neimaru većine kneževih građevinskih poduhvata, koji se neku godinu ranije dokazao pri gradnji konaka kneginje Ljubice. Tokom prve vladavine, do 1842. godine, knez je u konaku povremeno boravio. Po povratku u Srbiju 1858. godine knez Miloš se u konaku nastanio, a tu je i umro 1860. godine. U narednim decenijama konak je bio dom muzeja kneza Miloša i Mihajla Obrenovića, Šumarsko-lovački muzej, da bi danas bio središte Istorijskog muzeja Srbije.

slika 24 Tajne Beograda: Pod krošnjama Beograda

U konaku na Topčideru knez Miloš Obrenović je umro 1860. godine

U želji da ulepšaju prostor ispred konaka graditelji su iz Beča naručili sadnice četri platana. Priča kaže da su tri zasadjena ispred konaka. Četvrti je bio višak, pa je knez naredio da ga bace u obližnju krečanu. Nekim čudom mlado drvo se primilo, pustilo moćno korenje i izraslo u jedan od najvećih i najlepših platana u Evropi. Krošnja ovog drveta, starog stotinu šezdeset sedam godina, visoka je četrdeset sedam metara i pravi hlad površine preko hiljadu četiri stotine kvadratnih metara. Bočne grane drveta pružaju se toliko daleko da su čuvari konaka morali da ih podupru sa trideset četiri metalna stuba.

slika 34 Tajne Beograda: Pod krošnjama Beograda

Džinovske grane platana poduprte su sa 34 metalna stuba

Zelene krošnje Beograda krase i dva gosta iz dalekih krajeva. Sa hladnih obronaka Himalaja, negde sa granice istočnog Avganistana, u Beograd su stigle mladice dva himalajska bora. Stabla danas ponosno stoje u dvorištu u ulici Žanke Stokić. Rastu pored doma porodice Milanković, potomaka slavnog srpskog naučnika Milutina Milankovića. U Beogradu se može pronaći još drveća iz egzotičnih krajeva. U dvorištu jedne privatne kuće na Dedinju raste lalinsko drvo čiji cvet podseća na tulipane. Zanimljivo je i drvo sofora, čijih stabala ima u Zemunskom parku. Poreklom iz dalake Koreje karakteristično je po izrazito žutoj boji cvetova.

U gradu bogate i često nesrećne istorije krošnje su poslednji svedoci mnogih burnih dogadjaja. Tiha stabla u Košutnjaku pamte davnu 1868. godinu kada je pod njima, od atentatora, stradao knez Mihajlo Obrenović, mlad, obrazovan, odlučan da Srbiji donese slobodu i bolje dane. Ista ova stabla pod senkama kriju i dva neobična spomenika. Prvi od njih je, možda jedinstven, jer ga je podigao neprijatelj u znak poštovanja prema, tada poraženom, protivniku. Nemački feldmaršal Makenzen naredio je 1915. godine da se podigne spomenik hrabrim srpskim vojnicima, braniocima Beograda, čiji ga je herojski otpor zadivio. Nešto dalje viteški kralj Aleksandar Karadjordjević dozvolio je jugoslovenskim Nemcima da podignu spomenik palim nemačkim vojnicima koji su ratovali protiv Srbije u Prvom svetskom ratu.

slika 46 Tajne Beograda: Pod krošnjama Beograda

Redak primer da je neprijatelj podigao spomenik hrabrim protivničkim borcima

Krošnje drveća čuvaju uspomene na ljude koji su zadužili Srbiju i Beograd. Samo odabrani su dobili čast da se njihove spomen-biste postave u nekom od Beogradskih parkova, uz večnu zahvalnost otadžbine. U hladu, ponosno uzdignutog čela, stoje biste Đure Daničića, Jovana Skrerlića, Đure Jakšića, Miloša Crnjanskog… i brojnih drugih čije bi nabrajanje bilo predugačko a svaki zaslužuje da mu se pomene ime i oda počast. Krošnje Beograda kriju još mnoge tajne, ispričane i nesipričane priče. Šetajte Beogradom, ko zna koju ćete tajnu slučajno otkriti.


Petar Ristanović je budan noću, jer je grad pod senkama mnogo lepši nego ogoljen dnevnim svetlom. Kad god zažmuri, vidi svet kakav bi voleo da bude i opsednut je traganjem za čarobnom kombinacijom reči koja će ga stvoriti.