Tek onda shvatiš da je kraj

Tek onda shvatiš da je kraj

Dobila sam pismo od osobe koja je nekad meni bila sve, ali ispostavilo se da je on neko koga nikada zapravo nisam ni imala. Ali sada je kasno.

118 Tek onda shvatiš da je kraj

Kasno je za sve...

“Izvini. Nisam mislio da ću ti ikad napisati ovo pismo ali znaj da mi je žao. Volela si me, dala si mi sebe, ja to nisam umeo da cenim. Voleo bih da mogu da vratim vreme bar na sekund samo da mogu da te zagrlim i budem pored tebe. Nikad nisam ni sanjao da će mi biti ovako. Ovaj bol koji osećam izjeda me iznutra, ko da me neko bode nožem u srce. Izvini što si patila dok si bila pored mene, dok si noćima suze ronila i što si više bila slomljena nego voljena. Nekad je potrebno da nekog izgubiš da bi shvatio šta si imao pored sebe. Ja znam. Srećan sam zbog toga što sam tebe imao pored sebe, što si mi dane ulepšavala, a ja te nisam cenio. Ti si mi bila sve, ali ja to sam sebi nisam mogao da priznam, nisam mogao da verujem da neko može da me toliko voli. Izvini, sto puta izvini. Ja znam da ti od mog izvini nemaš ništa, ali, molim te, oprosti mi.

Već mesecima razmišljam o tome da ti se javim, ali nemam srca da te okrenem, nemam snage da ti kažem da te volim i posle toliko godina. Nekad pomislim, zašto se nismo malo kasnije upoznali. A bili smo mladi još uvek, nismo znali, bar ja nisam znao, a ti jesi. Oduvek si znala. Samo kad pomislim na to da ti se nisam javljao, bio sa drugim devojkama, dok si me ti kod kuće čekala, plakala noćima, srce me steže. Hvala ti, hvala ti što si me naučila šta znači bol i patnja, sad znam kako ti je bilo. Zaslužio sam sve. Bio sam gad. Ali znaj da nijedna do sada nije bila kao ti, ma ni približno kao ti. Znaj da si posebna, trebalo je da te čuvam. Sada znam koliko mi trebaš, osećam tu ljubav i dalje, sada sam spreman na sve, ali kasno je. Znam da nemaš snage za mene, znam da si odustala od mene, a ono što me najviše boli jeste to što znam da sam te razočarao i povredio, a nisi zaslužila.

Video sam te, lepša si nego ikada, ali nisam mogao da ti se javim, prošao sam pored tebe, osetio tvoj miris, u trenutku sam se naježio i setio nas. Tuga me obuzela, stao sam i okrenuo se i shvatio da ćeš zauvek biti moja. Samo moja. Bez obzira na sve. Ti si moja, ja sam tvoj. Ta ljubav nije još prestala. Veruj mi. Molim te mi veruj. Znaj da sam te stvarno voleo i da sam oduvek brinuo o tebi i ako to nisam pokazivao. Znaj da uvek mislim na tebe, da se setim naših dana, da se setim tebe kako me iz dana u dan sve više voliš, a setim se i tvojih suza, tvog bola u očima. Izvini, molim te. Znam, to sam već rekao, ali to je sve što mogu sad da ti kažem. Budala sam, budala ću uvek biti, ali te volim i uvek ću te voleti. Zauvek ćeš biti moja malena.

Čuo sam dosta o tebi, šta ti se dešavalo otkad nisi moja, drago mi je što si uspela u životu, što ti je krenulo sve nabolje otkad nisi pored mene. Ako išta, bar da si srećna, to mi je najbitnije. A za moju bol, ne brini, zaslužio sam. Posebna si devojka, veruj mi, znam da ti ništa ne znači to od mene, ali znaj da si mnogo posebna, zato si i posle toliko godina u mom srcu. Ako se pitaš što ti šaljem pismo, i to baš sada, kad se udaješ. Samo sam hteo da ti poželim sve najbolje, da budeš srećna, da znaš kad ti svi okrenu leđa, kad krene na loše, možeš da me potražiš. Ja sam tu, čuvam te i brinem se o tebi. Ne pitaj kako. Samo znaj da zauvek u mom srcu i u mojim mislima si ti. Volim te. Tvoj zauvek.”

Izvori fotografija: google, yourromanticsoul


Zvončica je jedna mala plava koja je previše emotivna.