Jeste, dosta je. Ili je dosta ždranja, ili je dosta dijeta. Svaki put kad pomislim da je neko nešto stvarno revolucionarno smislio, istovremeno posumnjam u sve ono o tome kako ne morate da gladujete, ni da vežbate, brzo i lako, tralala. Nema brze i lake dijete. I možete je sto puta nazvati režimom ishrane, dijeta je dijeta. Disciplina. Svaka dijeta radi. Nađite neku koja vam najviše odgovara, postite, pređite na makrobiotiku, veganizam, šta god.

Ali ako niste rešeni da istrajete i da uključite neki program vežbanja, da se posvetite zdravoj niskokaloričnoj ishrani i da tako nastavite da živite, vratićete kilograme, kad prestanete sa dijetom. U svakoj dijeti imate perioda stagnacije. Najviše se mršavi na početku, a posle nekog vremena organizam se prilagodi i kilogrami odlaze mnogo sporije. Treba istrajati. Brojati kalorije. Izbaciti punomasne mlečne proizvode. Piti mnogo vode.

Vežbati, ili barem hodati najmanje pola sata dnevno.

Poslednja dijeta koja mi je skrenula pažnju, ima nekoliko dobrih trikova, koncept noćnog posta, koji uključuje da prestanete da jedete dva sata pre spavanja, spavate barem osam sati i odlažete doručak bar još dva sata, čime postižete dvanaestočasovni noćni post. Pitanje jutarnje kafe sa šećerom ili mlekom ili oba, narušava taj koncept, ali onda je predlog da sate brojite unazad od te prve kafe. Sva priča o tome kako možete da jedete sve što hoćete, u stvari je brojanje kalorija toga svega i rasporeda po danima, kad se šta jede. Ali to je već poznata priča. Samo me stvarno iznerviralo kad sam posle 50 stranica filozofije o ravnoteži, psihološkim obrascima i hormonima, hemijskim i emotivnim otporima dijeti, sve vreme se pitajući a kada će mi predložiti neki jelovnik, ugledala tabelu u kojoj zbir od 1,000 kalorija dnevno, pored ostalih strogo izmerenih namirnica uključuje jednu srednju jabuku, šolju seckanog paradajza i kašiku kikirikija. Jednu jabuku! Srednju! Ja pojedem kilo. Kašiku kikirikija! Kašiku! Smažem sto grama i smatram da sam se zaustavila kad ne pojedem još sto.

Ne privlači me veganizam, volim mlečne proizvode, obožavam voće i sve moguće koštice. Mogu bez slatkiša i bez hleba, ali raženi dvopek sa puterom je moja poslastica. Po ovom programu, smela bih da ga jedem naravno, fora je u tome da nijedna hrana nije zabranjena i loša. Ali verovatno jedno parče nedeljno. Ja pojedem šest barem svakog trećeg dana i mislim da sam pobedila proždrljivost što nisam smazala celo pakovanje. Mogu da držim dijetu i da vežbam i to sa velikim zadovoljstvom, u nekim periodima. Kad sam motivisana, rešena i spremna. U nekim drugim periodima nesigurnosti, straha i životnih lomova, hrana je jedina uteha i zadovoljstvo, a mom telu je potrebno da zauzme veći prostor i pritisne zemlju malo jače, da bih znala da sam živa. Kad sam zaljubljena, ne moram ni da jedem ni da spavam, osim povremeno. Ne postoji bolja dijeta od emotivnog ushićenja praćenog vrućim seksom.

60272252 Teror dijeta: Dosta je bilo!

Neke žene se tope od sekiracije. Ja se topim samo od sreće. U stabilnim periodima, kilaža mi je stabilna. Niti se gojim, niti mršavim, a jedem šta hoću i koliko hoću.

Kad promenite način ishrane zbog zdravlja, počnete da radite jogu i provalite neki zen, kilogrami se sami istope. Ali vi više ne jedete ono od čega ste imali višak kilograma. I ne patite zbog toga. Takođe, veličina želuca prati vaše promene u ishrani i kad jedete manje, on se smanji i bude zadovoljan i sit i sa dvostruko manje hrane nego pre. Što ste matoriji, to vam manje hrane treba. I teže je smršati i održati liniju, ako zaista neki režim ishrane i neku duhovnu i telesnu disciplinu ne usvojite kao način života.

Znam žene koje su uspele da smršaju i radost zbog postignuća, kao i strah da se ponovo ne ugoje, drži ih na gvozdenom lancu. One svakog dana pobeđuju svoju slabost, odolevaju i odriču se, broje kalorije na gramiće i hranu na kašičice i šoljice. A znam i one druge, čiji cilj nije bio mršavljenje, nego rešenje zdravstvenih problema, ili rešenost da sačuvaju zdravlje.

A znam i one treće, večito gladne i debele. I one četvrte, užasno mršave, koje se prejedu od kašike kikirikija, jer im je želudac veličine oraha. A i one pete, koje nikad nisu ni bile debele.

Pa ako ste rešile da smršate, jedite sa tacnica iz kompleta za kafu i počnite da mrdate. Bićete gladne. Očajavaćete kad popustite svojim slabostima. Kretaćete iznova, rešene i namrštene. I uspećete. A koliko ćete dugo održavati liniju i hoćete li se ponovo ugojiti, takođe je pitanje discipline i istrajnosti. Dobra vest je da se čovek na sve navikne.

Aleksina Đorđević

Editors choice