“NieR” je računarska igra koju je napravio jedan od najvećih japanskih studija Square Enix. Muziku su 2010. godine, komponovali Keići Okabe (岡部啓) i njegov studio “Monaca”. Uspeh muzičke pratnje nadahnuo je objavljivanje izvornih melodija na dva diska, plus tri albuma aranžmana i remiksa, plus dva mini-albuma. Osim kod publike, muzika iz igre NieR odlično je prošla kod kritike koja je hvalila svežinu kompozicija, harmoničnu raznorodnost i nadasve majstorstvo te lepotu glasa Emi Evans (Emi Evans). Album je ostvario zavidnu prodaju, pa se našao na 24. mestu japanske liste najprodavanijih (Oricon music chart) i ostao tamo čak jedanaest nedelja.

Na albumu je radilo pet kompozitora, gotovo tri godine, a snaga muzičkih tema uticala je na izmenu koncepta igre. To je kao kad bi neki režiser menjao scene u filmu da ih prilagodi muzici, a obično je obrnuto. S druge strane, određene melodije upotrebljene su na neuobičajen način. Na primer, pesma “Baka” (Grandma), nežna klavirska kompozicija praćena anđeoskim glasom Emi Evans, zamišljena je kao uvodna melodija, ali su je dizajneri upotrebili na samom vrhuncu radnje igre.

Inače, Emi je za potrebe albuma dobila zadatak da izmisli reči nepostojećeg jezika kojim bi moglo da se govori u dalekoj budućnosti. Stoga je proučavala zvučenje i ritmičnost portugalskog, španskog, italijanskog, francuskog, engleskog, japanskog, te gelskog jezika. Pokušala je da zamisli kako bi ti jezici zvučali posle hiljadu godina promene. Glavni kompozitor je dao Emi slobodu da svaku temu otpeva u skladu sa svojim doživljajem i koristeći svoje reči izmišljenog jezika, pa bi kasnije prilagodili melodiju da bude u skladu sa njenom interpretacijom.

Pesma “Emil (Karma)”, izuzetak je na albumu i predstavlja jednu od retkih koja ima živ ritam, i snažan razvoj. Većinu tema čine setne melodije. Pa čak i u ovoj pesmi, žustrinu i epski uzlet glavne teme ublažava Emino pevanje koje priziva osećanja balade. Prigodno, jer ova tema je vezana za jednog od glavnih junaka, dečaka Emila kome su vezane oči, jer u šta god pogleda, pretvara se u kamen. Mladić dobrog srca kasnije će se herojski žrtvovati da spasi prijatelje, pa otuda u žustrj melodiji prelivi tuge i sete.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.

Editors choice