Oni su žestoki. Oni su glasni. Oni ne ulepšavaju istinu. Uz njihovu muziku možete da izbacite iz sebe sve što vam smeta, sve što prezirete ili vas boli, bilo da su u pitanju bilbordi koji vam nameću lepotu iz fotošopa (“Sreća”) ili raskid duge veze (“Ne volim te”). Oni su ventil koji nam je preko potreban. Svirali su kao predgrupa kultnim “Kud Idijotima”, a onda su postali poznatiji od njih. Tako bi ukratko mogla da glasi priča o hrvatskom bendu osnovanom 1987. godine.

“Hladno pivo” uvek “pjeva nešto ljubavno“, što je ujedno i njihov ironičan odgovor na uvek iznova postavljano pitanje zbog čega smatraju da su toliko popularni. Svi smo bar jednom bili “Ranjeni i ludi”, ili smo želeli da ostanemo “Dobri prijatelji” posle završene veze. Nekad nas voljena osoba ispuni “Jednim osmijehom” i “Tišina” je sa njom dovoljna, nekad smo presrećni kad nam kaže: “Može”. U svakom slučaju, ovo je “Premali grad” u kom je susret neminovan. Tu je i fenomenalna Matoševa “Utjeha kose” (sećate li je se iz čitanki?), kao i obrada pesme Dragana Stojnića “Bila je tako lijepa”. Ipak, ako ljubavi presudi “Biološki sat”, možete “po ceo dan pišati i plakati” (“Marija”), kupiti lutku na naduvavanje (“Kad ti život udahnem”) ili se “osjećati kao govno u zrak” pošto ste spavali sa devojkom najboljeg prijatelja (“U ritmu dlakave guze”).

Tu su i banalne situacije koje nam se svima dešavaju, poput bubašvaba u kući (“Bubašvabe”), smarača za šankom (“Šank”) ili pretvaranja omiljene birtije u još jedan “sterilni” kafić (“Nema više”). Postoji li neko ko ne voli “Sarmu”, uostalom? Svako od nas je “Trezan”, osim kad je “Pijan”, i ima sreće da mu je pri ruci “Konobar”, koji će ga razumeti i sipati mu “Hladno pivo”. Sve nas smara “Čekaonica”, često smo dočekali “Odjavu programa” na TV-u, pošto je prošao još jedan dan “Od buđenja do dnevnika”, u kom je uvek prisutna “Politika”. Život je često “Trening za umiranje” i “Cirkus”, iako “Nije sve ni u pari”. Ko još nije ustanovio da je “Debeli” dva dana pred letovanje ili imao svoj “Ljetni hit” ili “Soundtrack za zivot”? Kad si mlad, najbitniji su ti “Izlazak u grad” i “Svirka”, a onda zatekneš sebe sredovečnog na nekom “Roštilju”. Ipak, činiš sve da “zadržiš taj osjećaj”.

Posle albuma “Džinovski” (1993), “G.A.D.”(1995), “Desetka” (1997) i “Pobjeda” (1999), “Šamar” (2002) donosi veću popularnost. Album je u znaku borbe protiv nasilja u porodici. Sa njega se posebno izdvaja duet sa Edom Maajkom “Teško je ful biti kul”.

Pošto su pisali muziku za seriju “Bitange i princeze” (u kojoj se frontmen Mile Kekin pojavljuje u ulozi Saše Erotomana, a ostali kao statisti), izlazi “Knjiga žalbe” (2007) i donosi oštru kritiku današnjeg potrošačkog društva u tranziciji (“Carstvo pasea”, “Kaže stari šta nam fali”, “Sreća”), koje uništava i najlepša osećanja (“Supermen”, “Pitala si me”).

Poslednji i aktuelni album, “Svijet glamura” (2011), ismeva estradu (naslovna pesma), peva o navodnoj zaljubljenosti u bankarsku službenicu koja običnom smrtniku ne da kredit za stan (“Bilo koji broj”), ruga se potrebi današnjeg čoveka da sve fotografiše (“Fotoaparat”) i ima savršeni mobilni telefon (“Ima da te lajkam”), tzv. “prorocima” (“Ezoterija”), kao i “malim mozgovima, a ne malim gradovima” (“Kirbaj i kotlovina”), kako je rekao Mile na koncertu u Beogradu.

Mrak, bend izlazi na binu u kostimima iz spota “Svijet glamura” i euforija počinje. Nakon dva sata starih i novih hitova koji tresu Halu sportova iz temelja, publika traži bis, udarajući nogama o pod. Pred drugi bis već smo usklađeni, pa tapšemo u ritmu. Još pola sata žestoke svirke i baloni padaju iz mreže zakačene na plafon, uz odjavnu pesmu “Nije sve tako sivo”. Pale se svetla, svi smo čupavi i mrtvi od skakanja, ali nasmejani, dok u pozadini ide “Kad sunce opet zađe”, svojevrsni omaž “Idijotima”.

Došla sam kući, ogluvela i bez glasa. Nažuljale su me čizme. Bolele su me ruke, tokom celog koncerta nisam ih spustila. Pank “Princeza” od svojih 26 godina oporavljaće se naredna dva dana, ali – vredelo je!


Milena Marinković voli da jede sladoled i smoki. Kao mala imala je izmišljene drugarice i živela u knjigama. Danas ima stvarne prijatelje i završila je književnost. Često menja životni moto.

Editors choice