Ženski rod i njegova hrabrost i odlučnost vekovima su dovođene u pitanje, ali su zato uporedo s tim nebrojeno žena uporno osporavalo tu tvrdnju. Teško je nabrojati koje su sve žene doprinele da danas bolje živimo jer ih je veoma mnogo, ali sledećih deset su ipak ostavile najveći pečat na današnje čovečanstvo.
Florens Najtingejl (Florence Nightingale)
Majka svih medicinskih sestara, otvorila je prvu službu za medicinske sestre i uvela značajne reforme u sanitetsku službu, pokazala koliko je higijena važna za negu ranjenika i bolesnika i na taj način spasila hiljade i hiljade nevoljnika. U njenu čast, 12. maja svake godine, na dan njenog rođenja, obeležava se Svetski dan medicinskih sestara.
Florens Najtingejl
Meri Šeli (Mary Wollenscraft Shelley)
Nakon što je napisala čuveni roman “Frankeštajn” (Frankestain), koji je bio veoma šokantan za to vreme, pokrenula je mnoge moralne diskusije na temu nauke i poretka samog sveta u kome živimo. Uticaj njenog književnog čeda i danas se može primetiti naročito kada se pomenu teme kloniranja i genetskog inženjeringa.
Meri Šeli
Marija Kiri (Marie Curie)
Pionir istraživanja radioaktivnih elemenata i uticaja radijacije. Prva osoba koja je osvojila dve Nobelove nagrade. Zahvajući njoj razumemo štetne uticaje radijacije, ali i one korisne, poput njenog korišćenja u medicini i arheologiji.
Marija Kiri
Emelin Pankherst (Emmeline Pankhurst)
Veliki borac za ženska prava i jedan od osnivača Socijalno-političke unije žena, obezbedila je ženama u Britaniji pravo glasa 1919. godine. Ubijena je tokom jednog od protesta. Nažalost, čak i danas, žene nemaju pravo glasa u mnogim zemljama.
Emelin Pankherst
Amelija Erhart (Amelia Earhart)
Žena vizionar, američka avijatičarka i druga osoba koja je sama preletela Atlantik. Dokazala je da žene nisu samo domaćice i majke već da takođe mogu biti istraživači i avanturisti. Nestala je tokom prvog pokušaja da pređe put oko sveta 1937. godine.
Amelija Erhart
Elenor Ruzvelt (Eleanor Roosevelt)
Veoma sposobna prva dama, supruga američkog predsednika Frenklina Ruzvelta (Franklin Roosvelt), pomogla je osnivanje Ujedinjenih Nacija i sastavljanje deklaracije o ljudskim pravima, što će tokom decenija kasnije biti od velikog značaja celom čovečanstvu.
Elenor Ruzvelt
Majka Tereza (Agnesë Gonxhe Bojaxhiu)
Žena ogromnog srca, časna sestra i misionar, naučila nas je mnogim važnim lekcijama o životu, miru, poštenju i ljubavi i zahvaljujući svojoj bezgraničnoj nesebičnosti izazivala je duboko divljenje i poštovanje širom sveta. Spasila je mnoge siromašne, gladne i bolesne od sigurne smrti i dobila Nobelovu nagradu za mir 1979. godine.
Majka Tereza
Roza Parks (Rosa Louise Parks)
Jedna od najvećih ikona borbe za građanska prava američkih crnaca tokom pedesetih godina prošlog veka. Ova smela krojačica jednostavno nije želela da se povinuje segregacijskim zakonima i odbila je da pređe u zadnji deo autobusa i ustupi mesto belcu. Bila je kažnjena, ali njen podvig je izazvao čuveni bojkot autobusa i otvorio vrata daljoj borbi za jednaka prava crnaca i belaca.
Roza Parks
Aun San Su Ći (Aung San Suu Kyi)
Ćerka burmanskog (mijanmarskog) generala. Najveći je borac i aktivistkinja za prava i demokratske izbore u Burmi (Mijanmaru). Iako je tek nedavno puštena iz kućnog pritvora, gde je provela skoro deceniju, njeno dostajanstvo i volja i želja za mirnim protestima nikada nisu bili poljuljani. Dobila je Nobelovu nagradu za mir. Godine 2011. snimljen je film “Dama” (The Lady) u režiji Luka Besona (Luc Besson) inspirisan njenim životom.
Aun San Su Ći
Opra Vinfri (Oprah Winfrey)
O najvećoj televizijskoj divi i jednoj od najbogatijih žena sveta skoro sve se zna, ali ono najvažnije što smo naučili od Opre tokom svih ovih godina jeste da uprkos skromnom poreklu upornim radom i talentom, možemo promeniti svet. Opra je takođe jedan od najvećih svetskih humantarnih aktivista i neko ko svetu skreće pažnju na veoma važne stavke.
Opra Vinfri
Prethodne tekstove iz serijala “Top 10” možete pročitati ovde.
Ginger Lady obožava modu, ali izbegava da piše o njoj. Obožava muziku, ali ne peva pod tušem. Voli da pozira a nije model. Piše ono što zna i u šta veruje. Svoj život umesto u ružičasto boji u crveno i definitivno nema vremena za gubljenje. We don’t have all the time in the world. The time is now.
