Žene u muškim telima kažu da su oduvek znale da je tu nešto pogrešno. Govore o čuđenju koje su osećale što ih oblače i tretiraju kao dečake, o oblačenju odeće svojih sestara i majki, o šminkanju i lutkama i o suočavanju sa osudom i ogorčenim reakcijama roditelja i okoline. Odrastajući, nauče da se prikriju, da naizgled pristanu na ulogu koju im nameće muško telo, ali i da se snađu za osvajanje svog identiteta.
Okrenu se umetnosti, šou biznisu i zanimanjima koja su bliska svetu filma, pozorišta, mode i lepote, jer su tu okviri manje tesni, i mogu da sretnu osobe slične sebi – rodno dezorijentisane i homoseksualne, među kojima ima i onih koji su ceo taj put već prešli i mogu da im pomognu da lakše prihvate sebe, da se snađu i izbore za ono što jesu.
Hormonske terapije, estetski zahvati i plastične operacije, sve do promene pola, predstavljaju put bolnih prepreka, kojim transeksualne osobe moraju da prođu, kako bi uskladile svoj fizički identitet sa onim što jesu. I kad sve urade kako su hteli, muškarci koji i telesno postanu žene i dalje se usavršavaju i povezuju ostatke svog muškog telesnog vozila sa svojom ženskom prirodom. Najčešće moraju dosta da rade na pronalaženju svog ženskog glasa, a kad pevaju kao Amanda Lir, ili Amanda Lepor, naići ćete na šaljive komentare o tome kako ih glas odaje. U svetu mode i glamura, transeksualci postaju popularni i govore o svom putu otvoreno, ne nailazeći na neku osudu, ali ono što formira stav prosečnog posmatrača, jesu filmovi u kojima muškarci briljiraju u ulogama transseksualaca.
Filip Simor Hofman, koji je preminuo pre godinu dana, ostaće zapamćen, između ostalog, po briljatnoj ulozi transseksualca, učitelja pevanja, uz Roberta De Nira, u filmu čiji je naslov “Flawless” kod nas preveden kao “Nepodnošljivi prijatelji“.
