Ništa nije kao što je nekada bilo, pa ni septembar. I dalje je iscrpljujuće leto. Poznajem ljude koji su otišli na odmore u inostranstvo sa decom školskog uzrasta upravo 1. septembra. Da, škola je počela kad joj je i vreme, iako usred sedmice, ali… Deca će, izgleda, naučiti da iako je barem do izvesne granice obavezna, škola ipak nije najvažnija stvar na svetu. Nekada su deca nabavljala lažna opravdanja, sada to rade roditelji. Ti roditelji su verovatno ista ona deca koja su nekada nabavljala lažna opravdanja.

Volim septembar. Prvo, ma koliko da bude zabavno, leto me uvek smori. Zatim, septembar donosi uzbuđenje, radost susreta sa ljudima koji su nekako već postali stalni deo vašeg života, ali koji su bili negde zatureni u letu kao i vi sami. Zatim, miris novih školskih knjiga koji se ne može porediti na sa čim drugim (ne, ne kažem da je to najlepši miris na svetu, već samo  poseban, i izvor mnogih asocijacija). Zatim devojke, koje iz svakog leta izranjaju kao potpuno drugačije osobe. Zatim, obavezna govorna vežba na času književnost: Knjige koje sam pročitao tokom leta, i obavezan domaći zadatak na temu: Kako sam proveo letnji raspust…Jednom sam na tu temu, posle letovanja na Kipru, opisao, kao izuzetan događaj, posetu Afroditinom muzeju. Muzej je bio stvoren po modelu najsjajnijih antičkih građevina sa kompletnom menažerijom iz mita o Afroditi. Školjke, pena, Hefestova kovačnica, jabuka, itd… sve po pravilim dobrog pisanja, i sastav je bio hvaljen i pročitan i u drugim odeljenjima. Ali, zvrčka je bila u tome što na Kipru uopšte ne postoji Afroditin muzej, jednostavno, iz protesta prema temi koja se ponavljala iz godine u godinu odlučio sam da obmanem “javnost”. Kada su već dovoljno nahvalili rad objavio sam da muzej ne postoji, ali moja profesorka Ljilja Petrović, koja je bila jedan od najvećih frajera među mojim učiteljima, smatrala je da je upravo takav opis nepostojećeg muzeja suština dobrog pisanja. Iako sam već pisao o učiteljima, moram da dodam da sam imao sreće, uvek sam imao izuzetne učitelje i nadam se da ću ih imati i ubuduće…

Ima u mom životu još jedna konstanta vezana za septembar. Kada sam pošao u prvi razred majka mi je rekla: “Najboli period tvog života upravo počinje!” Kada sam krenuo u gimnaziju majka mi je rekla: “Najbolji period tvog života upravo počinje, videćeš, to će biti vreme u koje bi se rado vratio kad bi mogao.” I, da, moje studije počele su u ponedeljak, 12 septembra. Siguran sam da već pogađate, majka mi je opet, u spartanskom stilu, čini mi se, rekla svoju poznatu rečenicu: “Najbolji period tvog života upravo počinje!”

Nasmejao sam se.

Da, uvek sam u najboljem periodu svog života i svako je vreme moje vreme!


Uroš Pajović voli lepe stvari i lepe ljude. Pogled na svet i odnos prema drugima deli sa dr Hausom. “I am not settling for anything less than everything.”


Editors choice