Traži se heroj

Traži se heroj

Velika je sreća imati u svojoj okolini ljude koji delima menjaju svet: ljude koji podižu svest o sidi i HIV-u, bore se za prava osoba sa invaliditetom, organizuju edukativne tribine, skupljaju paketiće za decu bez roditeljskog staranja, volontiraju u sigurnim kućama, bore se za čistu i zdravu životnu sredinu, hrane pse lutalice.

Iako imamo inspirativne ljude oko sebe, malo se nas vodi njihovim svetlim primerom. Nemaju svi ljudi želju, a ni vremena da se posvete društveno korisnim aktivnostima. Neki su, jednostavno, previše okupirani sobom. I to je potpuno okej. Rad na sebi i više je nego poželjan. Sokrat je rekao: “Ko želi da pokrene svet, neka prvo pokrene sebe samog.” Ove “kretnje” može svako od nas da primeni, a da se i ne oznoji!

Dajte krv!

Verujem da i vrapci na grani znaju koliko je dobrovoljno davanje krvi važno i koliko doprinosi uspehu moderne medicine. Oduzima manje od sat vremena, a davaoci krvi možemo biti svi, osim onih malokrvnih. Ne postoji izgovor, čak ni onaj da će vam pozliti posle – svaki Zavod za transfuziju pruža neophodno osveženje. Davanje krvi jedinstvena je prilika da nekoliko puta godišnje (žene mogu krv dati jednom u četiri, a muškarci jednom u tri meseca) spasite nečiji život!

Reciklirajte!

Priznajem, u Srbiji malo teže. Nemamo uslove da razvrstavamo smeće na papirno, plastično, konzerve i staklo. Ipak, reciklaža je moguća. Svakih nekoliko meseci po gradovima se organizuju akcije u kojima se skuplja električni, papirni i plastični otpad. Sigurno kod kuće imate (kao i svi, uostalom) zalihe starih novina, baterija ili električnih aparata. Ne bacajte ih kada vam “dune”, sve je to obnovljiv materijal. I, molim vas, manite se plastičnih kesa! Kupite neki ceger od ekološkog materijala i nosite ga u kupovinu. Uštedećete na kesama, a i planeti ćete uštedeti tih zilijardu godina koliko je potrebno da se razgradi plastika.

Poklanjajte odeću!

Svi smo mi kupoholičari, hteli to da priznamo ili ne. Zaista nam nije potrebno dvadeset pari letnje obuće, pet pari farmerica (koliko god te nijanse džinsa bile različite), petnaest pari džempera i ko zna koliko majica. Ali volimo da imamo. Svi smo, takođe, svesni da će nam ta garderoba posle određenog perioda dosaditi. Šta onda? Onda se setite da, koliko god vi voleli da imate pun orman, neko bi voleo da ima bar nešto. Spakujte tu odeću u kutiju i odnesite je u Crveni krst ili bilo koju drugu humanitarnu organizaciju u vašoj blizini. Neko će vam sigurno biti zahvalan.

Delite knjige!

Kompleti školskih knjiga nisu jeftini i nemaju svi roditelji mogućnosti da ih obezbede svojoj deci. Zato svaka školska biblioteka omogućuje iznajmljivanje knjiga u periodu od jedne školske godine. Ako ste sačuvali svoje stare udžbenike, nemojte ih bacati, donirajte ih biblioteci svoje osnovne ili srednje škole! Obrazovni sistem nam je daleko od idealnog i daleko od besplatnog, a deca teško da imaju jednake početne šanse. Poklonite stare knjige, i ne znate kolikom broju dece možete pomoći.

Smejte se!

Sve i da ste malokrvni, u vašoj blizini se ne reciklira, nemate mnogo odeće i već ste se rešili udžbenika, mišiće na licu sigurno imate. Ne postoji ni jedan dobar razlog (ni anatomski, ni psihološki) zbog kog biste hodali pogleda uperenog u stopala. Ne postoji ni šansa da ne znate onu dečju “Kad si srećan i kad želiš s drugim deli sreću tu!”. Dakle, ako imate razlog da budete srećni (a sigurno imate), smejte se! Smejte se kod kuće, smejte se u kafiću i obavezno se smejte prolaznicima! Osmesi su zarazni, niste znali?


Ivona Temešberger je studentkinja novinarstva i večiti optimista. Voli putovanja, modu, doba zlatnog Holivuda, kafu, Italiju, Louboutin-a i one retke situacije kada ostane bez teksta. Veruje da “Life is not about finding yourself, it’s about creating yourself.”