Treći krug pakla

Treći krug pakla

Postoji ideja da su inteligentni ljudi oni koji komplikovane stvari umeju da iskažu na jednostavan način. Ako se osvrnete oko sebe, videćete da živimo u svetu budala: patike nisu obuća, nego čudotvorna sprava za mršavljenje; kondom nije zaštita, nego modni dodatak; cipele nisu obuća, nego način života; pas nije životinja, nego aksesoar… I dok nas marketinški magovi ubeđuju da govno nije govno ako je lepo upakovano, radije bih se bavila demistifikacijom jedne od kampanja.

Milioni dolara se samo u SAD-u godišnje potroše na razne pokušaje prelaska sa stočne na običnu vagu. Prvi takav poduhvat je zabeležen još u 11. veku kada je Vilijam Osvajač želeo da skine koji kilogram ne bi li udovoljio svom lenjom konju. Odlučio je da ne izlazi iz kreveta i ostane istrajan u svojoj tečnoj dijeti. Hranu je zamenio alkoholom. Njegov trud je neosporan, ali rezultat nije baš najjasniji, pa vam ne preporučujem da postanete sledbenici. Pomenuti je umro iste godine, ali od posledica pada sa konja.

Ipak, usamljeni slučaj nije uveo promenu. I vekovima kasnije je običan narod bio više gladan nego sit, pa se pitanje prekomerne težine nije ni postavljalo. O tome se maštalo. Debeli su bili bogati i bogati su bili debeli. O samoj hrani se nije mnogo znalo. Jelo se ono što je bilo dostupno, bez svesti o sastavu, kvalitetu ili raznolikosti.

Postepeno je ona postala dostupna i na trpezi prosečnog čoveka su se, osim hleba, repe i krompira, mogle naći i druge đakonije. Ponuda je proširena, a sa njom i interesovanje za svakodnevne putnike u ljudskim crevima.

Debeljuškasti stanovnici su prestali da budu vredni poštovanja, ali još uvek nije bilo jasno zašto je neko sočan, a neko ne. Kako je od početka civilizacije čovek za neuspehe krivio prirodne i natprirodne sile, objašnjenje se našlo u nekom grehu ili bolesti.

Tek u 19. veku Vilijam Banting (William Banting) postaje Opra Vinfri (Oprah Winfrey) svoga doba i pobeđuje u bici na Žderavi. Zahvaljujući svom lekaru, koji je slušao predavanja u Parizu (a gde drugo), Banting uvodi poseban režim ishrane zasnovan na smanjenom unosu ugljenih hidrata i demantuje mnogobrojne lekare koji su njegovu bolest proglasili neizlečivom. Kako marketing nalaže, rađa se i prva knjiga o dijeti, prodata u 68 000 pimeraka i prevedena na nemački i francuski jezik.

Isplativost prethodnog primera inspiriše lekare, glumce, pevače, molere, kovače i druge “stručnjake” da spasu čovečanstvo i predstave svoje izume. Konkurenciju je bilo potrebno iznenaditi, pa se u proizvode stavljao laksativ, arsenik, strihnin… i era vare(a)nja je otpočela.

U rečnike je ušla i gospođica Kalorija mešajući se u svaki intimni odnos između čoveka i njegove hrane. Sveprisutna, ukazuje na količinu energije potrebnu za povećanje temperature 1 litra vode za 1 stepen celzijusa (Kcal). (Ako se odlučite na orgijanje sa velikim brojem ovih kučkica, dobićete energiju sa kojom nećete moći da se izborite)

Već 160 godina se hrana upliće u razne afere i njena popularnost se čini nezaustavljivom. Sa jedne strane, pišu se stotine knjiga o egzotičnim jelima i ukusima koji će uzbuditi vaša nepca, a sa druge se stavlja veto na sve što nije zeleno i bezukusno i daju saveti da se svaki zalogaj žvaće dve-tri hiljade puta, da do 5 popodne ni cela svinja nije mnogo, ali da se posle treba suzdržati i od šargarepe…

Imalo rezultata ili ne, meni se čini da se svih tih 160 godina svodi na piškenje uz vetar. Teorija se da sažeti u dve reči: bušna kašika. Ne postoji plava, crvena niti žuta kafa koja, sem sala, neće pojesti još neki organ; ne postoji srećna pilulica koja će vam umanjiti apetit, ali ne i zdravlje; ne postoje patike koje će vam smanjiti guzicu ako ih nosite dok gledate trilogiju “Gospodar prstenova”; ne postoji veća lažljivica od Kameron Dijaz (Cameron Diaz), koja tvrdi da nikada nije vežbala. Rešenje je u upornosti, samoodricanju i patnji.

Ukoliko se dobro osećate onakvi kakvi jeste, zažmurite na svaki pokušaj svođenja vaše ličnosti na kilograme. Ukoliko ne volite navike koje vam nameće jurnjava u savremenom svetu, napravite sopstvenu pro i contra listu i izbegnite druženje sa proždrljivcima u trećem krugu pakla:

Pro:

  • Jedite polako (Društvo je napredovalo, pa neće neki zubati čupavac da vam zareži pored stola i otme vaše parče lovine);
  • Uposlite telo i bez teretane. Setite se da seks ne mora da bude gušenje jednog tela drugim, nego vrlo zanimljiv način trošenja energije (Više informacija možete naći u inspirativnim tekstovima mojih kolega);
  • Ako već ne možete da pešačite do odredišta, ne gledajte ravnodušno autobus kako odlazi u oblaku prašine, nego potrčite za njim (Nije Duško Radović bezgrešan, pa ignorišite onu njegovu – Za ženama i autobusom ne treba trčati);
  • Umesto 1 kg sladoleda nakon bolnog raskida, bacite se na krivca (Ne podstičem nasilje, pa će i jastuk sa njegovom/njenom slikom da posluži) i razlupajte mu facu;
  • Kupujte odeću koja vam je taman (Nošenje džakova i trenerki bez oblika će vas zavarati i, sve da vam izraste još jedan stomak, nećete primetiti);
  • Jedite da biste živeli, ne živite da biste jeli.

Contra:

  • Žderanje pljeske posle noćnog provoda;
  • Ispijanje alkohola mereno u flašama (bar smanjite na čaše);
  • Redovan ručak sa srećnicima koji su nasledili čudotvorni gen i koji NE dobiju centimetar u kukovima uz svaki progutani čizburger;
  • 15 slava, 4 rođendana i 2 svadbe mesečno (sve su to proslave hrane, ne događaja);
  • Dovršavanje porcije iako imate osećaj da će sledeći zalogaj završiti u WC-šolji (Šleperi koji ugroženoj deci iz Afrike odnose ostatke hrane gojaznih ljudi iz Evrope su izmišljeni);
  • Iskazivanje nacionalnog ponosa kroz burek i jogurt (Jogurt neka ostane, ali burek je već zaveden kao ubojito sredstvo);
  • Život kroz internet (Odlučite se za informacije koje vas uveseljavaju i koje su vam korisne, a zanemarite ćelave pevaljke, iskompleksirane skorojeviće, sumnjive biznismene i njihove komentare na stanje u Egiptu).

Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.