U prostituciji je izlaz?

U prostituciji je izlaz?

Seksualne radnice – prilično interesantan termin, zar ne? Nazovite ih kako želite, ali jedno ćete priznati: čim se spomenu, bude u vama vrlo precizne asocijacije. Povezujete ih sa grupom kojoj pripadaju i više vas ne zanimaju lične karakteristike tih osoba. Kao da njihovo zanimanje govori dovoljno. Sve su manje-više iste. Ali, da li je tako? Da li ste se ikada zapitali zašto se time bave i kakve živote vode?

Naime, istraživanja su pokazala da su okolnosti najčešće te koje su ih navele da izaberu svoj životni put. Okolnosti su i razlog zbog kojeg ga se i dalje drže i ne napuštaju taj začarani krug. One jesu donekle slične, tj tipične (bar kada je u pitanju bavljenje najnižim nivoom prostitucije-uličnom prostitucijom). Dakle, šta je to što ih je navelo da se bave ovim poslom? Prema studijama koje su sprovedene prethodnih godina u Srbiji, deset glavnih razloga za započinjanje ovakve “karijere” su:

1. pripadnost siromašnim porodicama

2. beznadežna startna životna pozicija

3. nasilje i zanemarivanje u detinjstvu

4. napuštanje od strane jednog ili oba roditelja

5. manjak obrazovanja do potpune nepismenosti

6. teško ili nemoguće zapošljavanje zbog manjka kvalifikacija

7. prostitucija kao najjednostavniji izbor zanimanja

8. prostitucija kao očekivani izbor zanimanja (porodica, okruženje)

9. uvođenje u posao pod pritiskom nekog člana porodice

10. pripadnost određenoj društvenoj zajednici (Romi)

Znači, retko koja od njih svojevoljno bira da se time bavi. Da li zbog nedostatka obrazovanja, manjka ambicija ili nečeg trećeg, tvrde da su u prostituciji videle jedini izlaz. Ono što je zajedničko ovim radnicama je da se većina nada da će jednog dana živeti kao sav ostali svet i da će izaći iz posla čim se dovoljno materijalno obezbede. U međuvremenu, njima je bitno da prežive. Mnogi bi pomislili da je njihova zarada, bar za naše uslove, veoma dobra. Međutim, one i dalje žive loše. Razlog se može potražiti u neretkoj zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, visokim zahtevima od strane makroa ili partnera ili lakomislenom odnosu prema novcu.

Takođe, podaci govore da od ukupnog broja samoubistava izvedenih u svetu, 15% načine žene koje se bave prostitucijom, a 75% žena koje se bave poslovnom pratnjom pokušavaju suicid. Ipak, one kao grupa i dalje postoje i postojaće dokle god postoji potreba za njima. A očigledno je da postoji. Ma kakav zakon bio.

Pitanje se samo nameće: da li su Holanđani znali šta rade 2000. godine kada su legalizovali prostituciju? Činjenica je da je godišnja zarada koju ostvaruju radnice ove delatnosti tamo 625 miliona evra, a priča se da će država uvesti i porez na ovo zanimanje. One su zaštićene, imaju svoja prava i obaveze. Takođe, zakonska granica za bavljenje ovim poslom je sa 18 pomerena na 21 godinu. Mi, sa druge strane, verovatno ovakvo nešto nećemo doživeti. Što ne znači da ne možemo korigovati stav prema njima i pokušati da iskorenimo predrasude.


Andrijana Cvijović je studentkinja psihologije koja u slobodno vreme uživa u čitanju, kafenisanju i kafanisanju. Veliki hedonista čiji je životni moto “You can if you think you can!”

Komentari