Ugasi svetla i pusti muziku!

Ugasi svetla i pusti muziku!

Cela priroda liči na jedan veliki klavir, na kome su stvorenja u stvari dirke. Koje se god dirke čovek dotakne, čuje eho svoje duše.

“Ponekad nebo samo crne dirke svira i traži notu za taj ton.”

Piano by lubroz Ugasi svetla i pusti muziku!

Bez obzira na razne spekulacije na temu muzike u čovekovom životu, neporecivo je bitno sâmo njeno postojanje i prisustvo u našoj svakodnevici. Smisao postojanja je u traganju. Za novim. Za starim. Za prošlim i budućim. Upravo taj smisao su ljudi neretko pronalazili upravo u  muzici, iako je ona (krećući se vertikalnom osom istorije) imala različita značenja.

Muzikom se mogu nazvati koraci. Ritmovi? Različiti. Neki predstavljaju pandan tupim udarcima o tlo. Drugi su poletnih melodija, razdragani. Muzika je i tišina. Ono što odzvanja između redova, u prazninama i pauzama. Međutim, nekad “tišina zna prepasti džina kad ispusti krik”. Osnovni ritual koji odvaja čoveka od nesvesnog, primitivnog jeste upravo ovakvo poimanje muzike.

music  by sceneyme d2iyhk31 Ugasi svetla i pusti muziku!

Zvuči kao: ponovljeni primitivizam, romantično, mozda naturalistički… Ipak, da se podsetimo. Prvobitna funkcija muzike je bila ritualna. Kao takva, jake ontološke osnove — bila je utkana u svetovni i religiozni život i u njima imala važnu ulogu. Pripisivana su joj nadrealna svojstva jer je čoveka dovodila (uz ples) u ekstatično stanje prevazilaženja realne stvarnosti (zvuči kao pleonazam, ali, složićete se, stvarnost ume da bude i nerealna). To je bio i način komunikacije između ljudi (u okviru plemena kao veoma koherentne zajednice) i način komuniciranja sa bogovima i duhovima. Kasnije, muzika nije imala tako važnu društvenu ulogu, niti bila toliko uticajna na čovekov duševno-duhovni život. Ta metafizička, ontološka zasnovanost ritualne muzike je najupečatljiviji razlog zarad kojeg ovu temu potežem iz jednog drugog vremena i što u mogućoj novoj ritualnosti vidim put do revitalizacije moderne muzike (pa i umetnosti).

Muzika i moda (dve nužne i neizbežne svevremene dive)

Vratimo se istoriji. Nemoguće je proceniti koja je od ove dve dive imala više uticaja. Je li se muzika pisala na osnovu mode? Radi mode? Ili je moda inspirisana muzikom? Svaka konstatacija bila bi zasnovana na nerelevantnom predubeđenju, jer činjenice (kada je u pitanju poimanje umetnosti, ne i sama umetnost) ne postoje. Svakako, muzika i moda su povezane sintezom pokreta i ritma (plesom), sa kojom daju kompletnu stilsku celinu.

Isto tako, muzika i moda uslovljavaju međusobno postojanje i opstanak u tehnološkim revolucijama mase 21. veka, bezuslovno im odolevajući. Zamislite samo “hip-hop” ili “dance” korake u haljinama baroknih primadona ili “salsa-okrete” u narodnoj nošnji! Inovacijama nikad kraja, ko zna kakav će elektronski spoj nastati krajem, ako ne već i sredinom veka! Ipak, neke navike ne treba menjati.


Aleksandra Krstić je tihi Don Kihot i visokokvalifikovani brojač zvezda. Kafa, poezija, politika, matematika, muzika, štikle, opera, pozorište, previše želja, premalo vremena. Zivi da bi pevala. “Ali, ipak, uz mene se moze, mada je neobicno. Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem, sa mnom je cudno cak i umreti-jer ja se ne zavrsavam.”

Komentari