Sergej Vasiljevič Lukjanenko (Сергей Васильевич Лукьяненко) jedan je oda najčitanijih savremenih ruskih pisaca fantastike. Kada se na zapadu pojavio film “Noćna straža” (Ночной дозор) zasnovan na Lukjanenkovoj knjizi, petoknjižje “Svet straže” postalo je najtraženije štivo fantastike. Ali, Lukjanenko je veteran sa preko četrdeset objavljenih knjiga. Kao bivšeg dečijeg psihijatra, zanimaju ga teme moralnosti, razlikovanja dobra i zla, odrastanja i sila koje na mlado biće utiču. Sergej je junake smeštao u razne prostore bliske naučnoj fantastici starinskog tipa. Iz tog klišea izišao je nizom knjiga “urbane fantastike”, sa veoma temeljno razrađenom mitologijom i čitavim svetom u koje nas uvlači pitkim trilerskim pristupom.

nakamura Usred(u) čitanja: Серге́й Васи́льевич Лукья́ненко

Čarobni svetovi Sergeja Lukjanenka

Svet straže (Вселенная “Дозоров”)

Sergej plete gusto tkanje jednog mitskog sveta koji postoji uporedo sa našim. U večitom okršaju Svetla i Tame postavlja se pitanje da li su svetlo i tama sinonimi za Dobro i Zlo. Čarobnjak-programer, Anton Gorodecki (Anton Gorodetsky) običan pijun u toj velikoj partiji prati nit sudbine i pokušava da dokuči krajnja moralna pitanja o tome šta zaista znači dobro i zlo. Njegovo putovanje veliki je tobogan koji ga vodi zavojitim stazama filosofske patnje, uporedo sa žestokom akcijom, vampirima, vukodlacima, čarolijama i vešticama. Najveća vrednost knjige je u upečatljivim likovima i uverljivm svetu koji izranja između stranica, mitskom svetu nalepljenom na sivu svakodnevicu savremene Moskve.

Vitezovi četrdeset ostrva (Рыцари Сорока Островов)

Dima, četrnaestogodišnja baraba sa moskovskih ulica dolazi u neobičan svet. Čine ga četrdeset ostrva povezanih uzanim mostovima preko dubokih ponora. Na svakom ostrvu je tvrđava u kojoj živi po dvadesetak “vitezova”. Na čitavom svetu žive samo klinci raznih uzrasta (do 18 godina), nacija i etničkih grupa od kojih je jedna trećina devojčica. Nepoznata sila daje im uslov ukoliko žele da se vrate kući. Moraju da osvoje svih 40 ostrva. Kreće žestoka borba, a drveni mačevi postaju čelični, jer klinci spoznaju mržnju i želju za osvetom. U najboljoj tradiciji “Gospodara muva” (Lord of the Flies), Lukjanenko plete svoju priču o deci koja spoznaju surovi svet.

Zvezde su hladne igračke (Звёзды — холодные игрушки)

Priča počinje kao klasična anahrona naučna fantastika. Zemljani otkrivaju pogon koji ih dovodi u dodir sa galaktičkim civilizacijama vanzemaljaca. Trgovac, pilot Pjotr (Pyotr) naći će se u središtu zavere galaktičke elite koji pokušavaju da privole Zemljane da se ukalupe u njihove zamisli moralnosti i načina života. U suštini, knjiga je rasprava o prirodi slobode i pitanju šta ostaje od čoveka ako mu je sve dopušteno. Lukjanenko predlaže pakao koji izgleda kao neograničena sloboda i pita se gde je granica između apsolutnog uređenja i potpune razobručenosti.

Prethodne tekstove iz serijala “Usred(u) čitanja” možete pronaći ovde.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.

Editors choice