Jedna od uobičajenih ženskih supermoći, jeste da smo uvek spremne. Iz kostima supervomenke spremne smo da uskočimo u venčanicu. Iz venčanice u pet sekundi uskačemo u gumene čizme i čamce. Posle se istuširamo i uskočimo u seksi veš. Ujutru se kostimiramo za posao, a popodne oblačimo trenerku za rad u bašti. Uveče se uvlačimo u triko i idemo na jogu i pilates, a posle oblačimo pidžamu i idemo u krevet sa knjigom. Usred noći skačemo i po potrebi uskačemo u gumene čizme ili supervomen kostim, ili samo obiđemo kuću sa bejzbol palicom u rukama, jer je nešto lupilo. Ili sedamo za volan i vozimo u hitnu, koga god treba. Prethodno smo ukazale prvu pomoć, jedino možda nismo stigle da iskočimo iz pidžame.

article 2228654 15E05C5C000005DC 58 634x460 Uvek spremna: Žena može sve

Spremne smo da dočekamo princa na belom konju i da ih ugostimo obojicu. Šta li jede konj, pitamo se za trenutak, a onda pomislimo, ma, naći će se nešto. Spremne smo za iznenadne goste, baš kad smo prilegle popodne. Časkom ćemo se rasaniti, skoknuti do prodavnice i poslužiti sok i kafu, dok se ispeče žu-žu. Slatki i slani. A da, iskokaćemo kokice dok si rek’o kok. Ako ostaju na večeri, pa, naći će se nešto u zamrzivaču.

Samo, tu našu spremnost nikad ne iskušavaju prinčevi, venčanice, iznenadna bogata nasledstva, dobici na lutriji, pa čak ni šarmantni muškarci koji se nude da nam ponesu kese iz prodavnice.

Uglavnom, našu spremnost koriste nezvani gosti, visoke temperature i hipertenzije, metri drva za utovar, povređeni kućni ljubimci, ptice uhvaćene u lepak za miševe, poplave i masivni kvarovi na cevima i trafoima.

Češći su zahtevi za gumenim čizmama, nego za venčanicama, a supervomen kostime trošimo na mesečnom nivou – nije što se brzo cepaju, nego što mi mnogo letimo.

A možda je u pitanju trik, kojim se priroda služi da nas mobiliše. Koristi našu čežnju, snove, nadanja, romantiku i maštu, poput šargarepe na štapu, pred njuškom magarca.

camille Uvek spremna: Žena može sve

Videći pred sobom obećanje, kome samo treba da krenemo u susret sa punom spremnošću, hrabro gazimo kroz trnje i koprive, na putu do zvezda. Ali zvezde uporno ostaju gore, a jebeno trnje se nikad ne proredi. Samo ga s vremena na vreme zamene koprive. Zato one gumene čizme…

I sad, da li da ono uvek spremne zamenim sa uvek osedlane, namamljene, izazvane? Prevarene sopstvenim nadrealnim očekivanjima?

Pa, nemamo razloga da se durimo. Ako nam je u prirodi da smo mazge, onda ne treba da bežimo od toga. Ako se naša spremnost da upotrebimo snagu ne oslanja na pamet, nego na šargarepu, dajmo najbolje od sebe.

Uostalom, koliko puta jedna uvek spremna žena i može da obuče venčanicu?

Aleksina Đorđević

Editors choice