Samostalna, samosvesna, samouverena, samodovoljna, samohrana, samoodrživa u svakom smislu i eh, verovatno sama.

Sve češća je slika moderne žene, koja ne pravi kompromise, autentična je, kompletna i kompetentna.

Super, bravo za nas!

Ali, što su žene sposobnije, muškarci su neuhvatljiviji. Možda zato što neće da se nameću tamo gde nisu dovoljno potrebni. Jer, ako mi sve možemo same, pa često i bolje od njih, šta će nam onda oni?

Muškarci pripadnu ženama koje su sto posto sigurne da im je muškarac sto posto potreban.

One možda ulože mnogo rada u tu sigurnost, a možda se prosto nesamo… pa sve ono redom… pa zato i nisu same. Jer ne mogu same. A mi možemo? Da, donekle. Tačno do onog mesta gde prestajemo da budemo tako samosvojne i počinjemo da žudimo da nas neko osvoji.

569bd1e77edc91e05d53c62e706ac473 Uvek spremna

Sposobna moderna žena je nezavisna od zaštite muškarca, a svet u kome živi je sve manje svet muškaraca. I muškarci su sve manji

Male su šanse da se to dogodi, kao što se događa drugim ženama. Moraćemo da dozvolimo da nas neko osvoji, da spustimo kriterijume, da ne zahtevamo da nam neko parira, jer to nije uloga muškarca, to je ženski posao, to pariranje. Ili ćemo i to sve morati same. Da osvajamo, zavodimo, mažnjavamo, privodimo. I da ga se posle oslobodimo, kad počne da gaji prevelika očekivanja ili postane suviše bezobrazan, mešajući našu toleranciju sa slepilom.

Zato moramo uvek da budemo spremne.

Da skočimo i iskoristimo svaku priliku i da ulovimo muškarca kao mačka miša.

Mnoge među nama još uvek sanjaju o partnerima, pravim muškarcima i srodnim dušama. A mnoge ne propuštaju realne prilike, iako su one daleko od njihovih želja i maštanja.

Uvek smo raspoložene za upoznavanje i flert, spremne da damo šansu nekome ko nam se makar malo dopada, ili da nagradimo onog ko je bio dovoljno hrabar da nam priđe. Navikle smo da skrećemo pažnju, primamo komplimente, izazivamo interesovanje, budimo požudu. I da na kraju sve to ostane bez ikakve realizacije, čak i bez najpovršnijeg telesnog susreta, ukoliko same ne pokažemo inicijativu u odgovarajućoj situaciji.

Muškarci nas se plaše. Oni iskusniji oholo tvrde da se ne plaše, jer poznaju to osećanje. Tu poziciju u kojoj nisu jači, veći, uspešniji, bolji, a nisu ni naučili da se osećaju ravnopravno. A možda zaista i nisu ravnopravni.

Možda ćemo sresti nekog ko jeste. Ili ko će voleti da se druži sa nama, jer ga inspirišemo da bude bolji, veći, uspešniji i jači. Ili makar nekog ko neće stalno biti izazvan da nam pokazuje gde nam je mesto, već će zauzeti svoje mesto pored nas. Spremne smo na to.

I na gore od toga. I na bolje. Spremne smo na sve. Čekamo kao zapete puške da svet poraste i doraste.


Aleksina Đorđević

Editors choice