Varam te, jer je Darwin rekao da je okej

Varam te, jer je Darwin rekao da je okej

Slika11 Varam te, jer je Darwin rekao da je okej

Svi varamo; pitanje je do kada, koliko, koga i zašto

Prevara. Mala reč ogromne težine, gorkog ukusa i jakih posledica. Bitna, ako ne i najbitnija karika lanca kojim sebe vezujemo za drugu osobu. Istina, sam koncept prevare odvezan od emotivnog doživljaja nije toliko interesantan. Više su zanimljivi, možda i intrigantni, podslojevi iste, kao i perspektiva ljudi koji je podržavaju, upražnjavaju, neguju i zalivaju sve dok ne izraste u razgranato drvo sa krošnjom koja ume da pokrije i nekoliko ljudi. Kako je o prevari, baš kao i o ukusima, neukusno raspravljati, ova tema je možda jedna od najnezahvalnijih za bilo kakvu vrstu debate. Ipak, pojam prevare je vremenom postao odraz ličnog vaspitanja i poimanja muško-ženskih odnosa, te otuda osobe koje o istoj pričaju mogu da budu podržane ili opovrgnute u svojim stavovima isključivo na osnovu mišljenja stranke sa kojom razgovaraju. Kada se govori o prevari ne postoji tačan ili netačan odgovor niti istina ili laž. Postoje konvencije, moral, odluka i reakcija na odluku.

Prevaru kao koncept je nužno staviti u njeno prirodno okruženje – monogamiju i poligamiju. Zagledani u ljudsku biologiju, antropologiju i sociologiju lako zaključujemo da monogamna jedinka nije čest pojam. Poznato je da je monogamija ustanovljena radi poštovanja prirodnog poretka i, razume se, iz sigurnosnih i ekonomskih razloga, ali ne nužno i prirodnih. Kako određena istraživanja pokazuju, socijalna i seksualna monogamija u ljudima nije prirodno stanje.

Listajući istraživanja na ovu temu, naišla sam na objašnjenje koje, parafrazirano, zvuči ovako: Većina primitivnih društava podržavala je sistem harema. Monogamija je iznikla kada su se pojavila društva koja su brojala izvestan broj stanovnika u istoj profesiji. Takođe, postala je prisutna kada su se izgradila naselja što je dalje impliciralo nužnost uredbe odnosa između žene i muškarca. Međutim, mi danas ne govorimo o primitivnim društvima. Takođe, ne govorimo o raspodeli uloga između muškarca i žene kao nužnom već isključivo dobrovoljnom osvrtu na izabrani način života. Danas imamo slobodu da biramo da budemo sve što želimo i uz malo sreće ćemo to i postati. Biramo školu koju ćemo pohađati. Biramo da odemo od kuće i otisnemo se u svet. Biramo da ne ostanemo u zanimanju svojih roditelja. Biramo gradove u koje odlazimo, marke koje nosimo, stavove koje zauzimamo. Biramo posao, automobile, privatnu praksu, partnera. Biramo kada je pravo vreme da se zaljubimo, koga da volimo, koliko. U prevodu, češće mislimo životnim instinktom za opstanak nego ustaljenom konvencijom. Zahvaljujući Svetom Duhu ili evoluciji postali smo dovoljno umno i intelektualno jaki da izaberemo život koji nam najbolje stoji. Pa smo tako dobili i slobodu da biramo da li ćemo nekoga prevariti ili ne. Termini koji neopozivo moraju da iskrsnu uz pojam prevare su svakako (ne)poštovanje, manipulacija, pohlepa, bezobrazluk, nezadovoljstvo, potreba, promena, sujeta, itd. Ovi termini propraćeni raznolikim osećanjima, svakako, variraju od osobe do osobe.

Kao što je vazduh koji svakodnevno trošimo normalna stvar, tako je, nažalost, i prevara. Apsurdno, nepošteno i ponajviše licemerno bi bilo optužiti samo jedan pol za nosioca krivice. Svi varamo, pitanje je do kada, koliko, koga i zašto.

Izvlačim iz sećanja davno pročitanu studiju koja nagoveštava da oba pola varaju, međutim, iz potpuno različitih raloga. Pa tako žene, uvrežene za nežnija i osećajnija bića koja često emocijama mere život, varaju kada su nezadovoljne životom koji vode. Često im fali pažnja, ljubav, posvećenost, interesovanje partnera za njih. Osećaju se sitno i nebitno u partnerovom životu i traže utočište u drugim rukama. Nakon raskida veze, žena često završi sa muškarcem sa kojim je prevarila svog partnera. Muškarci, s druge strane, kako je studija sugerisala, češće varaju iz fizičke potrebe, bez plana da menjaju trenutnu partnerku. Varaju, jer prate fizičku reakciju na drugu osobu, bez uplitanja emocija. Naravno, ni u jednom ni u drugom slučaju ne postoji isključivost u delanju, te nije nužna istina da žena prevarom ne želi da ubije monotoniju dotadašnjeg seksualnog života, a da muškarac ne traži emotivnu potporu i zadovoljstvo u drugoj partnerki.

Druga studija o prevari, a usko povezana sa studijom nasilja u porodici, tvrdi da će deca često usvojiti način ponašanja svojih roditelja. Dakle, prvi ekstrem je usvajanje obrasca. Te, ukoliko je kćerka gledala oca kako zlostavlja majku poistovećivaće se sa njenim bolom i smatraće da nije ništa strašno ukoliko i nju muž bude tukao. Sin će, često, zlostavljati svoju ženu. Isti je slučaj i sa prevarom – ukoliko su deca bila očevici prevare, često će ponavljati isto u svojim porodicama. Drugi ekstrem je potpuno suprotna reakcija na ono čemu je prisustvovano tokom odrastanja. S toga, ukoliko su deca prisustvovala nasilju, ni po koju cenu ga neće trpeti ili primenjivati. Takođe, ukoliko su znali za prevaru roditelja, neće trpeti prevaru ili je počiniti.

Slika22 Varam te, jer je Darwin rekao da je okej

Znati da do prevare može doći psihički opterećuje i smeta za građenje ičeg kvalitetnog, jer time što ti partner prevaru uzima kao činjenicu a ne potencijalni ishod, stavlja do znanja da ga boli uvo

Kako većinu mojih razmišljanja na sex and dating teme pokreću razgovori sa ljudima među kojima se krećem, lična iskustva i iskustva meni bliskih osoba, isti je slučaj i sada. U iznenadnoj i neobaveznoj priči sa jednim od najvećih šarmera grada iz kog dolazim, jednog od onih koji je slovio za Klunija u krugovima doteranih i vrcavih devojaka, a koji se nedavno oženio i dobio prelepo dete kom će, kako stvari stoje, biti divan otac, iskrsla je tema prevare. Lažem. Ciljano sam postavila pitanje, smatrajući da je on jedan od retkih čiji bi me pogled na stvari zanimao. Dok lagano korača po sobi, ljuljuškajući svoje novorođenče i čekajući da zaspi, polutihim glasom kaže: “Znaš kako, ja sam prevaru otpisao kada se moja veza iole uozbiljila, been there done that, not fun. Na kraju kada se podvuče crta opet si na početku. Ako ti se sa nekim ne sviđa, uzmi raskini, pa šaraj okolo. Da ti životni moto bude kako je prevara kul i još da se hvališ time je epic fail, budimo realni. Ionako najbolji švaleri nikada ne pričaju. Mada, fakat jeste da se u dužim vezama 90% vara, to sam skontao iz priče sa oženjenim, priženjenim, razvedenim ljudima. Muški ego retko kada uspeva da skapira da i žene varaju, jer je prosto matematički nemoguće da svi muškarci varaju, a žene su naivne i tupe. Vaginalna manipulacija je čudo”, kaže kroz smeh dok spušta dete u kolevku. Na moj odgovor kako je moj bivši momak jasno i glasno govorio da mu prevara nije strana i da je siguran da će svoju ženu varati (naravno, uz opravdanje “postoje žene za jebanje i postoji majka moje dece”), Kluni se okreće ka meni i kaže: “Ako muškarac to spominje devojci… to je to, kraj. Idi, brate, jebi sa strane dok ne shvatiš da tu i nema neke poente. Ili da ti je penis mali. Niko normalan neće da bude prevaren ili da računa na to da će on morati da vara u nekoj budućnosti. To je isuviše negativno ako hoćeš da stvoriš pravu vezu i da uživaš. Istina, surovo realno je da prevare ima. Međutim, razlika je iščekivati da nekog prevariš i znati da može i do toga doći. Psihički opterećuje i smeta za građenje ičeg kvalitetnog, jer time što ti partner prevaru uzima kao činjenicu a ne potencijalni ishod, stavlja do znanja da ga boli uvo. Treba se boriti protiv toga, stvarati mind set, ubeđivati podsvesno sebe da ne dođe do prevare. Naravno, ne možeš da kalkulišeš sa tim, ali bar možeš sa sobom da raskrstiš da je prevara ipak loša, a ne sasvim okej. A ti ljudi, pičke koji svoje pogrešne postupke opravdavaju tako što ih najave, imaju problem. Najpre sa sobom”.

Slojevitost prevare može da se tumači na nebrojeno mnogo načina iz svih željenih uglova. Analize razloga sa korenom u detinjstvu, tinejdž periodu odrastanja, zrelijem i zrelom dobu samo su analize koje ne tangiraju konkretnu individuu već pristupaju pojmu prevare kao još jednom sociološkom i psihološkom problemu u nizu. Međutim, kao i većina životnih ciljeva i odluka, tako se i odluka o prevari svodi na snagu volje, odlučnost i želju da nekoga koga volimo, tvrdimo da volimo, mislimo da volimo ne povredimo. Svodi se i na moralnost osobe kao i na urođeni ili stečeni osećaj čovečnosti i poštovanja prema drugoj osobi. Da ne dužimo, zagrlite svog nekog i pazite šta radite. Srca su u pitanju.


Emilija Cvijanović prezire predrasude, ograničenost i nepoštovanje različitosti. Uvek je blizu, preblizu ivice koja deli realnost i maštu. Potpuni je rob estetskih uspeha i, što je najvažnije, u večitoj je potrazi za prožimajućom ljubavlju.