“Takve smo mi! Nađemo čoveka koji bi se, recimo, ubio zbog nas, al’ nam to nije interesantno. Mi tražimo nekog tipa zbog koga bismo mi mogle da se ubijemo!”

I tri velike tačke.

Ova konstatacija je dovoljna da više ništa ne napišem u nastavku. Međutim, pokušaću da definišem postojeći fenomen na dva jednostavna primera.

303127 229226713797058 161712710548459 561666 790765000 n Večiti izgovor: ‎Previše si dobar za mene!

Upustiti se ili ne - pitanje je sad!

Muškarac X:

Upoznale ste divnog dečka. Ali pošto niste od onih koje bi bile u stanju da se prvo poljube sa dotičnim, pa tek onda  progovore jednu jedinu reč, čekate da prođe vreme. Upoznajete ga, i svakim danom vam se sve više dopada. Međutim, ništa ne preduzimate jer ne želite da budete navalentne. Onda vas baš on pozove da izađete! Sreći nema kraja. Slutite kakav će epilog sastanka biti, ali ne želite da se nadate previše kako se ne biste razočarali. Desio se poljubac za laku noć. Leptirići iz stomaka samo što ne izlete kroz usta. Osećate se kao da ste peti razred osnovne škole, srce ubrzano lupa, a obrazi gore. Najbolja stvar nije bio taj poljubac, već  rečenica: ,”Čujemo se sutra”. Tako je i bilo. Počeli ste da se čujete, viđate; niste toga bili ni svesni, a on vas je već predstavljao svojom devojkom. Apsolutno dovoljan razlog da potvrdite svoju zaljubljenost. Ipak, on nije zagrejan koliko i vi. Bile biste u stanju da se od sreće bacite sa svoje terase, dok on čvrsto stoji na zemlji. Tu počinje da koči. Bez obzira na to, pustite da sve ide svojim tokom, trudite se, i nekako uspete da iz njega izvučete sve ono što želite. Da kaže da je zaljubljen, da vas voli, da čini da se osećate posebnom. A onda vas slaže i prevari. Ne znate gde ćete od bola, besni ste, povređeni. Psihički bol prerasta u fizički. Sad bi trebalo da bude kraj priče, jer ste ga ostavili i zaključali svoja vrata zauvek? Ipak ne. Opraštate prevaru u nadi da će se promeniti. Veza bude bolja, traje, stvari konačno dolaze na svoje mesto. Šok broj dva: posle skoro godinu dana veze on vas ostavi uz obrazloženje da nije bio iskren i da osećanja koja delite nisu ista. To vam je skroz neshvatljivo, jer je pre nekoliko dana bilo sve savršeno. Pokušavate da nađete opravdanje, svoje greške, njegove greške. Ne vredi. Stvarnost je da niste zajedno i da nećete biti. To ne menja situaciju u kojoj ga i dalje volite, u kojoj biste opet bile sa njim. Ali zaista ne vredi. Ne možete ništa da uradite.

Muškarac (Muškarci) Y:

Čovek koji ne ume da pogodi trenutak za pojavljivanje, ali je neko ko zna kako da vam priđe. Upoznate se slučajno i posle nekoliko dana, on vam skida zvezde s neba. A vi to niste hteli. Obasipa vas pažnjom, najlepšim rečima i svime onime što niste imali u prethodnoj vezi. Viđate se s njim jer vam prija, niste ni vi imuni, ali… U glavi je i dalje X dok Y čeka li, čeka. Ne odustaje i što se više trudi, to vi više razmišljate o onom koji vas je povredio i ostavio. Pitate se zašto X ne uvidi grešku, ne pozove vas i kaže kako je napravio grešku. Bili biste sa sa Y muškarcem, čak vam se omakne da se poljubite, ali nije to – to. Bolje je da napravite hirurški rez, nego da kasnije šteta ne može da se ispravi. On ima sve. Sve što je potrebno da se osećate princezom i da budete istinski srećni uz minimalnu šansu da će vas rasplakati. Ali ne funkcionišete. Pokvareni ste. Neki šraf fali. Taj šraf je zaboravljen u prošlosti. Ovaj može da dođe na konju sa sve belim zrakom iznad sebe, a vi… Opet ravna crta. Jurite za onim od koga ćete dobiti samo poljubac u obraz, pozdrav i nekoliko kurtoaznih rečenica. Ništa više. A ne bi trebalo. Trebalo bi da ste same naučile da on više ne zaslužuje da bude u vašem životu. I niko vam neće reći kako to da uradite. Morate da se okrenete sebi i da utvrdite sopstvene prioritete.

Izbor je jednostavan : Ili ćete živeti u prošlom vremenu sa uspomenama, ili ćete shvatiti da idete dalje – sami, ili, još bolje, u paru i sa osmehom na licu.

Ovim umesto na početku pomenute tri tačke stavljam jednu veliku – I šta se onda žalimo? Nemamo nikakvog prava da se žalimo!


Ivana Vukić se školuje za posao novinara. Jedna je od retkih koja obožava svoju buduću profesiju. Ne može da zamisli dan bez ljubavi, dragih ljudi, svog hrčka i fakulteta. Nadahnjuje je muzika Yann-a Tiersen-a, drame Biljane Srbljanović i dokumentarci. Želja joj je da jednog dana osnuje humanitarni fond i da stekne toliko iskustva kako bi definisala životnu filozofiju poput one Meše Selimovića u knjizi “Derviš i smrt”. “Čovek je proklet i žali za svim putevima kojima nije prošao.”

Editors choice