Uzroci ove više nego neprijatne pojave, koja narušava odnose i ženi onemogućava užitak u seksu, uglavnom su emocionalne prirode, i povezani su s traumama iz detinjstva, rigidnim vaspitanjem koji seks predstavlja kao nešto prljavo i grešno, istorijom seksualnog zlostavljanja ili ređe nekih zdravstvenih stanja, kao što je operacija grlića materice. Ovo su najčešći razlozi, ali može ih biti mnogo, a ginekolozi se slažu da vaginizam najčešće nije fizička disfunkcija i da je ovaj problem potrebno tretirati psihološki, odnosno, terapeutski.
Neki podaci govore da od vaginizma pati oko 15 posto ženske populacije. Problem čini još većim to što je ženam uglavnom neprijatno da o tome pričaju i što ne traže adekvatnu pomoć. One se osećaju neadekvatno, osramoćeno i nesigurno, jer je vaginizmom pogođena suština njihovog osećanja ženstvenosti. One nisu sposobne da muškarcu izađu u susret u ljubavi, a svaki pokušaja završava se sramno i bolno. Muškarci obično ne znaju mnogo o tome i ne pretpostavljaju kakav je problem u pitanju, misleći da prosto imaju posla sa veoma uplašenom i možda neurotičnom ženom, od koje je bolje odustati, nego se uzalud truditi. Pri tom se i oni osećaju loše što joj nanose bol i što nisu u stanju da joj pruže zadovoljstvo. Sve ovo rezultira povlačenjem i izolacijom žena koje imaju ovu vrstu problema, one ćute o tome i misle da se to samo njima dešava i zato izbegavaju da se nekome povere i potraže pomoć.
