Vijagra je sa Marsa, seks je sa Venere
Posle 15 minuta čitanja komentara po forumima o iskustvima sa vijagrom, počela sam da podležem svim mogućim predrasudama generalizacije. Jasno mi je da je manji postotak sveta razuman, senzitivan, razvijenog unutrašnjeg života i osvešćenih potreba i zadataka na ovoj planeti, ali sve što se tiče vijagre – isto je toliko plitko, opasno i slaboumno, kao i sve što se tiče pornografije. Ako sam upravo izgradila još jednu predrasudu, dobro; ja ću je se možda osloboditi, jer sam sklona preispitivanju. Ali, šta će da rade oni siroti muškarci skloni vijagri – koji srazmerno svojim sklonostima verovatno misle da je preispitivanje preslišavanje pred ispit (da li će mi pola tablete biti dovoljno za dva sata akcije?)
Mislila sam da vijagru uzimaju stariji ljudi, koji zbog bolesti, slabosti ili godina imaju problema sa erekcijom. I zapanjila se kad sam shvatila da ti stari imaju oko četiri banke (a ne oko sedam), a da se među mladim muškarcima vijagra tretira kao droga – uzima se iz radoznalosti, da možeš da se hvališ kako si probao. Dobro, moraju deca da eksperimentišu i oprobaju svoje performanse. U moje vreme isprobavali smo ekstazi i zaključivali da je ipak trava zakon za seks, a da je alkohol sranje, jer od njega utrneš i ne možeš da svršiš.
Evo nekih iskustava mladih korisnika vijagre, original copy-paste:
- “Takođe, može se desiti (a najverovatnije će se desiti) da počneš vremenom da misliš kako bez vijagre ne možeš ni da započnes odnos, a kamoli da ga završiš. Opašće ti samopouzdanje totalno i onda ćeš imati pravi problem sa potencijom. Tako da će ti pri svakom odnosu biti obavezno potrebna vijagra.”
- “Probao i nije mi se svidelo. Nekako mi je delovalo tupo. Doduše, imao sam utisak da se ‘drugarici’ efekat prilično dopao.“
- “Ma super je, samo… postoji problem kad si mlad… ovaj… uh… neće da se… spusti. A veruj mi kad ti kažem da to nije zgodno kao što zvuči, a ume da bude i bolno kad moraš navući pantalone!”
- “Ja sam probao par puta i mislim da je mnogo bolji cijalis. Može da se kombinuje sa alkoholom i ne mora da se vodi računa kad si jeo i koliko. Jednom sam uzeo 100 mg vijagre i posle me je deset dana boleo srčani mišić. Da nisam u formi, riknuo bih. Inače je dobra stvar.“
- “Ja sam dao mom kumu kad smo ga vodili kod prodavačica ljubavi. Podelio sam mu jednu tabletu od 100 mg na 2 dela… nisam smeo da mu dam celu… ali zato je imao za dva puta…“
- “Ludnica. Ja sam probao samo iz znatiželje, šest sati nisam silazio, samo, to nije neko uživanje za mene bilo, sav sam utrno pa nisam imao nikakav osjećaj.“
- “Definitivno cijalis!!! To je novi lek… koliko nije štetan govori podatak da ga smeju koristiti i srčani bolesnici… budi ludačku želju… kao prvi put… stvarno mnogo bolje od vijagre.“
Birala sam komentare, a one iz komunikacije starijih korisnika nisam htela da vam prenosim, suviše su odvratni, guglajte ako vas baš zanima. Htela sam da istaknem i glasove razuma, koje ne treba zanemariti ma koliko bili pridavljeni bučnošću gluposti i prostote.
Ali nešto drugo mene plaši ovde. Struktura psihološkog i emotivnog ispoljavanja koja se oslanja na malu plavu tabletu, umesto na prirodnu reakciju na plavu, crnu ili brinetu. Jer, ta je struktura labava, nekompleksna i beznadežno nezrela, a psihološki i emotivni sadržaj primitivan i nesposoban za razmenu. A prirodne reakcije nisu izvor samospoznaje kroz igru. Seks je radosno i opušteno iskustvo samo ukoliko ga primenjuju radosni i opušteni ljudi. A pošto uživanje u seksu, izgleda, nije za svakoga (kao ni sve drugo, uostalom), tu je vijagra – da oduzme posao psihoterapeutima i smisao seksualnom iskustvu. Čik uživajte.
Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
