Voli me danas!

Voli me danas!

Prethodne tekstove iz ovog serijala možete pročitati ovde.

“Hoću da držiš moju ruku, da se ne bojiš vetra i mraka, uspravna i kad kiše tuku, jednako krhka, jednako jaka. Hoću uz mene da se sviješ, korake moje da uhvatiš, pa sa mnom bol i smeh da piješ, i da ne želiš da se vratiš.”

slika 12 Voli me danas!

Na kraju, ljubav će nas nagraditi i na put naneti nekog ko će umeti da deli naše snove, osmehe, dodire, nade

Verujem da svakog od nas negde čeka neko ko će ga učiniti potpunim. Potraga za tom drugom polovinom, koja će ispuniti čitavo naše biće, nesvesno kreće još od malih nogu, prvo kroz maštu i misli, a kasnije kroz život naši snovi iz detinjstva pomalo se i ostvaruju. Susrećemo se sa malim i velikim ljubavima, koje se često završe brodolomima i razočaranjima, pa umorni od potrage, ponekad poželimo i da odustanemo. Ipak, ljubav je, kao i život, nepredvidiva i čudna, te za nju moramo imati strpljenja. Na kraju, ljubav će nas nagraditi i na put naneti nekog ko će umeti da deli naše snove, osmehe, dodire, nade. Nekoga ko će umeti da nas zaštiti, razume, pokrene, obraduje, uteši, obriše suze, čiji će zagrljaj biti utočište i spas, nekog sigurnog i predanog, nekog čije će srce kucati u ritmu našeg. Nekog zauvek.

“Ne vole oni koji ne pokazuju svoju ljubav.”

slika 22 Voli me danas!

Ljubav se hrani i ostaje živa samo stalnom interakcijom dvoje ljudi

Ljubav neizostavno mora biti propraćena delima. Nažalost, često se susrećemo sa puno reči i sumnjivih obećanja, a malo dela. Prava ljubav ispunjava nas snagom i neustrašivošću, podstičući nas na velika dela i želju da voljenu osobu učinimo srećnom i zadržimo uz sebe, bez obzira na okolnosti. Odnos u kom partner izabraniku svog srca ne posvećuje dovoljno pažnje, ne pokazujući i ne negujući ljubav, vremenom biva osuđen na propast. Ljubav se hrani i ostaje živa samo stalnom interakcijom dvoje ljudi, koji su spremni da se vole i predaju jedno drugom u potpunosti, kao i da to na adekvatan način pokažu. Nikada ne zaboravite da se ljubav dokazuje delima, a ne rečima.


Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”