Kako je lako reći “volim te”. Tako lako, a ipak tako teško. Jer šta su reči u stvarima srca? Vazduh i perje. Perje koje odmah odleti nošeno dahom onog ko izgovara. Nema pravih reči da prenesu drhtaje srca, treptaje duše. Najrečitiji su pred ljubavlju zaćutali. I ostavili tišinu da govori. Gestovi, osmesi, zagrljaji, šta će nam reči?

Ne mogu, izvini, ali ja to ne mogu. Ja mogu lepo da pričam i reči medom za srce da ti lepim i opet će biti laž, jer je istina veća, mnogo veća od toga. Ja mogu sonete da upletem sve do kraja tvoje ulice, i opet će biti prozirni. Jer to su reči, to u vetar ode i od njih nemaš ništa. Imaš samo varljivu uspomenu, uostalom da li si me lepo čuo?

Ne teraj me da kažem volim te, šta će ti to? Ne traži parolu, sms ili srce na Whats Appu da bi znao. Znaš valjda i bez toga. Ne čekaj znak, pogledaj me, ja sam znak. Možda ne znam svaki dan da ljubav podredim rečima, divljenje frazama, ali sam tu i biću tu. Ja volim svaki dan, celi dan, jedan život, celi život, a ne samo tih tri sekundi koliko traje “volim te”. Ja dajem vreme, večnost, a ne tren i sat. Ljubav je bezvremenska, reči su ograničene, male, tesne. Koža, krv, meso, sve ću dati, ali ne teraj me da ti kažem volim te, jer mi se znamo bolje od toga, zar ne? Dovoljno je da mi znamo, ne moram da se trošim na reči, jer to ne vredi, to je formalnost. Volim te bez reči, volim te srcem. To umem i to mogu.

unnamed2 Volim te bez reči

Duša hoće, srce može, ruka zna

Mogu da te uhvatim za ruku kad je teško, da te nosim na leđima kad ne možeš da hodaš, mogu da ti verujem, kada niko neće. Da te branim, da te čuvam. Život je težak, a ja ću ti pomoći, toliko mogu. Guraću tvog juga uzbrdo sve do tvoje kuće, nosiću tvoj teret do svoje i tu ga ostaviti. Pokriću te usred noći, dati moje ćebe. Podeliću obraz, ruke, rame. Tvoju tajnu, progutaću. Prevrnuću grad da nađem ono što ti treba i odmrsiti lanče kad ti se umrsi. Dati sve što se može dati. U pola dana, u pola noći. Ne teraj me da ti kažem volim te, jer ti mi vrediš više od toga!

Reči su prazne i hladne, reči su jeftine i vulgarne, a mi nismo, ti nisi. Dala bih sve i više da imam, makar za mene ne ostalo ništa. To si ti meni, ali nema pravih reči da ti to objasnim. Koliko te volim, koliko te cenim. Verujem da osećaš, da znaš, da biću tu i kad grmi i kad sviće, verujem da znaš šta mogu i šta bez tebe ne mogu. Bez tebe ništa, sa tobom sve. Zato ne traži da ti kažem da te volim, jer i bez toga, za tebe, ja pomeriću svet!


Maja Marković

Editors choice